Ko o čemu, liberali o zlu

Napisao Filip Šaćirović
Objavljeno 12. novembra 2014. godine

---

Komentar na tekst iz Peščanika - Zašto kažeš “dva totalitarizma”, a misliš samo na jedan?

Ko o čemu, liberali o zlu - gori su od fratara što se bave egzorcizmom...

Govoriti o fašizmu kao o „neuporedivom zlu“ znači mistifikovati ga i ograditi ga od bilo kakve analize - to upravo znači zaštititi kapitalizam od dovođenja u vezu sa fašizmom, a potom upravo i graditi kulturu slepila na fašističku pretnju. Kada je fašizam tako elegantno odbačen, kao mistično čudovište ispod istorijskog kreveta, onda nikakvo čudo nije da on biva tretiran kao bapska priča za plašenje male dece. Jer ako je fašizam „najveće i neuporedivo zlo“ i ako tu sva diskusija staje, onda naravno da nije realno očekivati da se takvo mistično biće iz dubina Hada javlja u realnom životu, kao posledica realnih društvenih odnosa - ništa više nego što je realno očekivati da na vlast dođe Babaroga u koaliciji sa Voldemortom. Obavijanje nacifašizma sa polovine XX veka mističnim mrakom je dovelo do toga da svaki današnji fašizam zaista deluje svetlije, posebno onda kada odgovara interesima krupnog kapitala. Fašizam je jedno od glavnih oružja buržoazije i ona će se njime služiti kad god procenjuje da će tako uspeti da slomi organizovanu radničku klasu i potre tekovine radničkih borbi.

Na Jugu ništa novo: Bez dugoročnog plana radnici će biti samo kolateralna šteta tranzicije

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 11. septembra 2014. godine

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Poznata je već priča o borbi bivših radnika nekadašnjih jugoslovenskih industrijskih giganata iz Niša. O tome je u više navrata pisala Klasna borba. (ovde)

Već deceniju unazad bivši radnici pišu dopise, tužbe, organizuju okupljanja itd. Tim su se povodom okupili i danas ispred zgrade kancelarije gradonačelnika Niša, verovatno se ni sami ne nadajući da će na tom skupu dobiti ikakvu novu informaciju.

‘Socijalizam’ kao mega brend

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 9. juna 2014. godine
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Komentar na vest objavljenu u Politici, 9. juna 2014. godine.

U današnjoj ‘Politici’ osvanuo je tekst ‘Ruža preživela zub vremena’, u kome se govori o unutarstranačkim reformama Socijalističke partije Srbije (SPS). Naime, u proteklom periodu je bilo dosta polemike u javnosti u vezi sa namerom vrha SPS-a da promeni ime, politiku i internacionalnu afilijaciju stranke. S obzirom na to da je SPS video svoje mesto u novooformljenoj međunarodnoj političkoj organizaciji ‘Progresivna alijansa’ formiranoj kao alternativa Socijalističkoj internacionali (SI), rukovodstvo je došlo na ideju da napravi samo naizgled kopernikanski obrt te promeni ime stranke i prilagodi tako da prema imenu odgovara novim međunarodnim stremljenjima stranke. No, kako je u Srbiji progresivno ime ["napredno"] zauzeto, a verovatno većim delom i pritiskom stručnjaka iz oblasti političkog marketinga ili čega već, odustalo se od ovakve namere. Što se tiče promene politike stranke, ona je apsolutno nepotrebna jer je u skladu sa političkim programima partija članica Progresivne alijanse [socijaldemokratske, trećeputaške]. Tako da je svakako jedino realno "promeniti" međunarodnu organizaciju, odnosno pristupiti međunarodnoj organizaciji – imajući u vidu da SPS nije punopravna članica SI niti bilo koje druge međunarodne političke organizacije. U osnovi najtrezvenija izjava u ovom kontekstu jeste izjava Branka Ružića, koji postavlja vrlo jasno retoričko pitanje, zašto bi SPS nakon toliko uloženog truda u građenje slike o njemu kao “nečemu što je levičarsko”, menjao svoj brend. I apsolutno je jasno da bi na političkom tržištu, u grupi povlašćenih političkih brendova, SPS promenom svog brenda samo mogla biti na gubitku.

Tuzla: Prvomajski radnički Proglas - "Pazite se nas živih"

Napisao Front slobode
Objavljeno 5. maja 2014. godine
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prenosimo članak sa bosanskog portala Front slobode u kome je objavljen prvomajski radnički "Proglas".

*

*    *

Raspadom bivše socijalističke države i uvođenjem kapitalističkog sistema krajem '80tih, radnici u Bosni i Hercegovini u proteklih 25 godina proživljavaju najteže trenutke u svojim životima. Period popularno nazvan "tranzicija" iskorišten je za neviđenu pljačku u zemlji, a svaki nerazumni potez novokomponovanih "biznismena" i njihovih političkih drugara, koji su upropastili sve što se upropastiti može, pravdan je ovom sveopšteprihvaćenom kovanicom.

Turska: Brutalno ubistvo Berkina Elvana

Napisao O.S.
Objavljeno 14. marta 2014. godine
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Dana 16. juna 2013. godine, četrnaestogodišnji Berkin je izašao iz kuće da kupi hleb. U njegovoj mahali, kao i u većem delu Istanbula, trajali su protesti koje je policija brutalno gušila. Slučajno se zatekao pred policijom koja je okupljeni narod nasumično zasipala gumenim mecima i suzavcem. Berkin je pao pogodjen u glavu patronom suzavca. Ona mu je probila lobanju i dečak je u bolnici pao u komu. Nakon 269 dana žestoke borbe, Berkinovo telo, koje je sa 46 kg težine palo na samo 16 kg, nije više moglo da izdrži. Juče u sedam časova po lokalnom vremenu, on je umro u Istraživačkoj Bolnici Okmejdan. 

Protiv desničarskih podvala „Bosanskog proleća“

Napisao Filip Šaćirović
Objavljeno 27. februara 2014. godine

Zahtevi koje potura grupa zvana "Bosansko proleće", koju niko nije birao i o kojima niko nigde nije glasao, već su nametnuti samo usled političkog i ideološkog vakuuma koji postoji u socijalnom buntu u BiH, predstavljaju licemerje, kriminal i sabotažu i ako ih širi slojevi budu prihvatali, činiće to na svoju štetu i na štetu pokreta u celini.

O socijalšovinizmu u redovima evropskih socijaldemokrata pred Veliki rat

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 24. februara 2014. godine

Ovo je Lenjinov članak pisan 1914., a prvi put objavljen u „Pravdi“ 1929. godine, o odstupanju evropskih socijaldemokrata od internacionalizma - koje će se kasnije pokazati kobnim po radničke klase evropskih nacija. U fusnotama ovog članka - koje su u potpunosti prepisane iz izvora - ukratko su opisani organi značajnijih evropskih socijaldemokratskih partiija te njihova reakcionarna uloga tokom Prvog svetskog rata. 

U ime naroda

Napisali Dule Marinković i Bojana Tamindžija
Objavljeno 19. februara 2014. godine

---

Brutalno ubistvo Vuka Stoiljkovića, kao i oprečne informacije o zločinu, izvele su nekoliko hiljada Nišlija na centralni gradski trg, gde su mirnim protestom u pomen Vuka poslali poruku upozorenja nadležnim institucijama da neće tolerisati nikakve iznimke po pitanju kažnjavanja počinioca.  Bez spekulacija o tome šta se zaista dogodilo u konkretnom slučaju, postavlja se pitanje zašto se sumnja u zvanični izveštaj policije i gde, kada i zašto prestaje poverenje naroda u rad nadležnih institucija? Ovo svakako nije izolovani slučaj, paralelno se u Novom Sadu demonstriralo protiv ukidanja presude i vraćanja u ponovni postupak slučaja ubistva manekenke Červenko, a aktuelizovane su rasprave o nerešenom ubistvu Nikole Albijanića, smanjenju kazne zatvora ubici Igora Pavlova, kao i kašnjenju suđenja ubici Marije Cimbal, da pomenemo samo neke. Ovaj niz nas upućuje na zaključak da se ne radi o pojedinačnom odstupanju, nego o sistemskom problemu koji je u srži svake kapitalističke države.

O ostavkama i izborima

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 28. januara 2014. godine

Dušan Petričić, Glasanje (Politika)

Kao što se i moglo pretpostaviti, prvi čovek je rekao sudbonosno 'da'. Parlamentarni izbori su faktički raspisani. Ostaje samo da Narodna skupština Republike Srbije usvoji ostavku predsednika Vlade Republike Srbije, pa da predsednik Republike Srbije raspusti Narodnu skupštinu Republike Srbije i raspiše vanredne izbore za narodne poslanike. E onda će i formalna strana, ta puka formalnost, biti ispoštovana. Onaj najbitniji uslov je već ispunjen, prvi je dao svoj blagoslov.

Veliki rat i velika skretanja

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 27. januara 2014. godine

Ove se godine, na stogodišnjicu početka, aktualizira Veliki rat i uloga Srbije u njegovom otpočinjanju i učešću. U vezi sa tim pitanjima ide se do te mere široko s namerom ne bi li se zaobišla analiza same suštine ovog do tada neviđenog svetskog masakra. Na ovu temu će se ove godine dosta pisati, kao što se prethodne godine pisalo, najavljivala godina Velikog rata nakon godine Milanskog edikta. Međutim većina tekstova na ovu temu bavi se kritikom nedostojne vlasti, nedostojne ovako 'značajne uloge' Srbije u istorijskim okolnostima koje su uzdrmale svet. Ove istorijske okolnosti zaista jesu uzdrmale svet. Međutim, za te katastrofalne posledice nije mogao biti odgovoran jedan adolescent opčinjen idejom jugoslovenskog nacionalizma. Za njih nije mogla biti odgovorna ni smrt jednog u nizu nadvojvoda austrijskih, koji je - kako to obično stoji u carskim nekrolozima - život položio na branik otadžbine, razume se, u pauzama između dva carska banketa. Odgovorne su imperijalističke igre vladajuće klase.

Interesantan je deo autobiografije Lava Trockog (Moj život), u kome on opisuje dešavanja u Beču i Švajcarskoj, gde je nakon Beča bio u izgnanstvu, u kome se vidi dotruljivanje, ranije već dobrano trule nemačke socijaldemokratije pod naletom Velikog rata.

Svaki drugi rat osim revolucionarnog radnička klasa je unapred izgubila. Svaki je radnik rat izgubio onda kada stupi u vojne redove koji brane interese vladajuće klase, kada svoj život založi za interese vladajuće klase.  Svaki je austrijski vojnik rat izgubio onda kada je smetnuo sa uma da radnik nema otadžbine. 

Kome pripadaju političke partije

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 14. januara 2014. godine

U nedavnom intervuu za Večernje novosti, predsednik političkog saveta Demokratske stranke, g. Mićunović, je pokušao da građanstvu predoči kako demokratska stranka ne pripada njenim liderima [Tadiću i Đilasu], i to je formulisao na sledeći način:

“Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović poručio je danas da, bez obzira na ishod nesuglasica u toj stranci, važno da ona ostane jedinstvena i snažna opozicija sadašnjim negativnim društvenim procesima, jer, kako je rekao, ona ne pripada ni Draganu Đilasu ni Borisu Tadiću, već članovima i biračima Demokratske stranke i, još šire, građanima demokratske Srbije.“[1]

Udarac sindikalnim liderima ili sindikalizmu

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 13. januara 2014. godine

Drvlje i kamenje na sindikate, to je novo oružije zagovornika novog Zakona o radu. Sindikalni lideri jesu kompromitovani, na prvom mestu sadejstvom sa vlastima na polju poboljšanja uslova za investiranje u Srbiju. S te strane gledano, to je ono što se neminovno događa kad s đavolom tikve sadite. Ovom linijom ide i ministar Radulović. On prati liniju ogorčenja radništva na svoje sindikalne predstavnike, od kojih su neki decenijama na  najvišim sindikalnim pozicijama, te od sindikalizma stvorili svojevrsni privatni biznis.

Ministar Radulović tvrdi da je Nacrt zakona o radu pre svega usmeren protiv tih društvenih parazita [u prenesenom smislu]. Doslovno on kaže:  “Više neće biti zaštićeni ni njihovi predsednici koji po starom zakonu nisu mogli da dobiju otkaz, čak i da ništa nisu radili.“[1]

Gospodar Vučić

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 12. januara 2014. godine

Koliko je samo trebalo “političke umešnosti”, koliko samo političkih trikova, odstupanja od zakona, moljakanja – kako bi se 2006. godine usvojio Ustav Republike Srbije. U vreme u kome je, proživljavajući opštu bahatost elite u procesu tranzicije ka kapitalizmu, već dobrano opalo interesovanje ljudi za odluke političkog vrha. U vremenu koje prate neuspeli izbori za predsednika Republike – tri puta zaredom – te konačni izbor prvog čoveka Srbije, po ukidanju cenzusa za izlaznost, sa izlaznošću od 47%. Na posletku je Ustav izglasan, na dvodnevnom referndumu, uz izlaznost od 57%[1] [53% od ukupnog broja upisanih birača glasalo je ZA]. Treba dodati i to da je celokupna elita bila angažovana na agitaciji za Ustav, od sitnih partijaca – direktora javnih opštinskih preduzeća – do patrijarha SPC. Nekolicini parlamentarnih stranaka koje su se protivile ovakvom ustavu više je smetala preambula ustava i prvi član nego li celokupnost ustavnog rešenja.[2] Dakle, porođajne su muke bile to srpske elite da usvoje lex fundamentalis, u koji će uvrstiti nove stare institute [privatnu svojinu, nacionalnu orijentisanost Republike, pravo na rehabilitaciju i restituciju, monarhističke državne simbole] i na posletku reklamu koja je isticana u prvi plan “sačuvajmo naše Kosovo”.