SPS i religija ili religija kao opijum za birače

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 27. decembra 2012. godine

Interesantan mi je odnos Socijalističke partije Srbije, programski deklarisane naslednice tekovina socijalizma u Srbiji, prema religiji. Ovo je, dakako, najnazadniji deo programa Socijalističke partije Srbije. Oni u svom delu Programa o religiji i crkvi govore sledeće:

*

*   *

8. Religija i crkva

Socijalisti podržavaju potpunu slobodu religioznih i duhovnih opredeljenja svakog građanina – svako ima slobodu izbora da bude vernik, ateista ili agnostik. Versko opredeljenje lična je stvar svakog građanina.

Uvažavamo doprinos koje su velike svetske religije dale razvoju celokupne civilizacije i kulture. Naročito cenimo neizbrisiv doprinos koji je Srpska pravoslavna crkva imala u očuvanju identiteta našeg naroda i države. Činjenicu da je veronauka postala izborni predmet u javnim obrazovnim ustanovama u našoj zemlji shvatamo kao otvorenost države da se mladi naraštaji, posle višedecenijske potisnutosti, upoznaju sa ulogom koju su religije i crkve odigrale u svetskoj istoriji. Taj važan deo opšte kulture svakog pojedinca ne sme se pretvoriti u prinudu i nametanje niti u zadiranje u laički karakter države.

Socijalisti se opredeljuju za laičku državu. Načelo laičke države smatramo tekovinom moderne civilizacije, koje je proklamovano u ime očuvanja ljudskih prava i sloboda svih građana, bez obzira na to kako se oni opredeljuju u verskim pitanjima.

Saradnju i toleranciju svih verskih zajednica u Republici Srbiji vidimo kao važan uslov očuvanja stabilnosti našeg društva. Poštujući i štiteći slobodu mišljenja, savesti i veroispovesti socijalisti pozdravljaju napore verskih zajednica, vernika i crkvenih velikodostojnika da inicijativama, kritikama i stavovima utiču na kreiranje društvenog i političkog života, čime su i sami u položaju da budu izloženi kritici. Takav angažman vidimo kao važan doprinos dijalogu u društvu, smatramo ga korisnim ukoliko se vodi u duhu tolerancije i poštovanja stavova drugih.

U cilju opšte dobrobiti socijalisti su otvoreni za dijalog i saradnju sa verskim zajednicama, posebno kad zajedničko delovanje može biti od koristi društvu u celini.

(Program Socijalističke partije Srbije, str. 18)

Ovako su pisali socijalisti u Srbiji XIX veka

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 22. decembra 2012. godine

O nacionalizmu te davne 1877. i danas

Izdvojio bih jedan članak, koji je u svojim delovima, pisan u duhu onog vremena, veoma aktuelan i danas; više od 130 godina nakon što je objavljen. Članak je objavljen u mađarskom radničkom listu Munkás Heti-Kronika.
Od izbijanja poslednje krize kapitalizma, u svetu su se rasplamsali protesti nezadovoljnih ljudi. Da ova kriza nije ista kao ona velika iz 1929. godine, kako je na nedavnom skupu to rekao prof. Đokica Jovanović, govori to što je posle najnovije krize najviši buržujski sloj (kapitalisti) postao još bogatiji na račun sitne buržoazije i radništva naročito; za razliku od pomenute 1929. godine kada su bogataši, zbog bankrotstva, masovno izvršavali samoubistva. Ovako nastala nepravda, u kojoj su bogati još bogatiji a siromašni još siromašniji, dovela je do protesta širom sveta. Međutim problem je u tome što neki od njih nemaju jasno definisane ciljeve ili pak pogrešno definisane ciljeve. Tražiti pravdu u okvirima kapitalizma, odn. zahtevati pravedniji kapitalizam, gubljenje je vremena i energije. 

Postoji jedino klasna borba, a u njoj su obespravljeni protiv bogatih. U njoj nema mesta za državu i patriotizm (parole o nacionalnom jedinstvu) - jer klasna borba i ne treba da bude u interesu države, ona treba da bude u interesu proleterijata (obespravljenih).

Socijalizam sa primesom nacionalizma

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 11. decembra 2012. godine

Danas se, posle određenog vremena, na Balkanu, pre svega u zemljama bivše SFR Jugoslavije, usled krize kapitalizma, javljaju organizacije leve orijentacije; neke od njih istinske leve orijentacije a neke i kvazileve orijentacije.

Naime, ni posle svih strahota, koje je na ovim prostorima prouzrokovao nacionalizam, od istog se nikako ne odustaje, čak ni u krugovima onih koji bi se vratili na socijalistički put. Ovo se ogleda kako u njihovim političkim programima tako i u njihovoj ikonografiji.

Šarena laža

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 10. decembra 2012. godine

Završeni su izbori u Rumuniji. Prema trenutnim rezultatima, dostupnim javnosti, pobedu na izborima odnela je vladajuća Socijal - liberlana unija; u čijem sastavu se nalaze Socijaldemokratska partija, partija levog centra i članica Socijalističke internacionale, Nacionalna liberalna partija, partija desnog centra i članica Liberalne internacionale, Konzervativna partija, takođe partija desnog centra i Nacionalna unija za progres Rumunije. I sad, svi mediji pričaju o pobedi koalicije levog centra. Ovo je vrhunski dokaz da među partijama centra nema suštinske razlike.

Na zapadu ništa novo

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 6. decembra 2012. godine

Jedna vest iz sveta, kako se ne bi činilo da se jedino kod nas političari neodgovorno dodvoravaju sistemu i prate liniju važećih društvenih matrica. U takvim uslovima "tržišne politike", politike u kojoj partije biračima prodaju prazna obećanja zarad mandata, gubi se i najmanji kontakt sa realnošću. Tako i u Velikoj Britaniji, kolevci trećeg puta, u partiji u kojoj je taj put nastao, dolazi do ovakvih devijacija. Jedna od poslednjih, makar meni zanimljivih, usledila je nakon objave da mladi kraljevski bračni par očekuje prinovu. Na ovu vest, koju je prenela čak i Radio televizija Srbije, premijer Velike Britanije, konzervativac, Kamerun bio je veoma ushićen. Pričao je o tome kako ga je vest zatekla usred zasedanja vlade, te da on od silne sreće nije mogao tu vest da zadrži samo za sebe; obradovao se ko da je njegovo. No, to je Kamerun, konzervativac; ne treba mu uzimati za zlo. Međutim, ono što je iznenadilo Dejvida Oslera, člana Laburističke partije, novinara i blogera iz Londona, je to kako je Edvard Miliband, od milošte zvani Ed, predsednik Laburističke partije, odreagovao na ovu vest.