Antonio Banderas: 'Čavezove ideje će rešiti krizu'

Španski internet portal, na engleskom jeziku, The Local preneo je deo intervjua Antonija Banderasa za  CNN, u kome poznati glumac govori o ekonomskim problemima u svetu.

*     *

*

Španski glumac Antonio Banderas iznenadio je gledaoce CNN-a kada je kritikovao američkog predsednika Baraka Obamu i predložio da Evropa i Sjedinjene Države trebaju primeniti istu ekonomsku politiku kao i venecuelanski predsednik Hugo Čavez.

Tokom njegovog razgovora sa španskom novinarkom Anom Pastor, Banderasu je upućeno više pitanja o aktuelnoj finansijskoj krizi i mogućim rešenjima.

DAN PRIMIRJA: Dan kada su imperijalisti postigli mir, a ratni invalidi dobili pravo da mirno prosjače

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 11. novembra 2013. godine

Ovaj noviji državni praznik ove je godine obeležen na više lokacija, ali je, kako to dolikuje, najpompeznije bilo tamo gde su najviše državne i crkvene vlasti. To se ovom prilikom desilo na ponovnom ukopu zemnih ostataka Milunke Savić.

Milunka Savić

Tako je na beogradskom Novom groblju, predsednik republike Tomislav Nikolić, okićen Natalijinom ramondom, podsetio Srbe, u zemlji i rasejanju, na zločin vlasti socijalističke Jugoslavije i na, kako kaže, zaboravljen „vasceli istorijski kontekst pre Drugog svetskog rata“.  Ovaj predsednik i zadužbinar u najavi, kaže da se ondašnja vlast, koja nije marila za srpske velikane, ogrešila o Milunku Savić. Ovo uprkos tome što je Milunka Savić jedinu, kako kažu, „uslugu od države“ dobila 1971. godine, dobivši stan – iako mnogi zlonamerno govore kako je tek dobila stan na četvrtom spratu bez lifta (što i tako predstavlja “domaći zadatak” za sadašnju vlast). Međutim, izostavlja se da joj je 1945. dodeljena penzija, kao i to što je sahranjena uz vojne počasti, koje su joj sledovale, na Novom groblju među narodom gde joj je i mesto – prevashodno imajući u vidu da je Milunka Savić delila sudbinu radničke klase svuda u svetu, te ratovala i radila za tuđi interes. [1]

Solidarnost sa Karlosom Latufom

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 8. avgusta 2013. godine

Brazilski levičarski karikaturista Karlos Latuf je dobio pretnje smrću od strane policajaca na aktivnoj dužnosti, što je posledica njegove kritike policijskih ubistava, i poslao je apel levičarskim organizacijama da se mobilišu i brane njegov život.
(https://www.facebook.com/realcarloslatuff/posts/267621593376465)

Brazilska Marksistička levica je već izrazila solidarnost, učinimo isto širenjem ove poruke nadugačko i naširoko. 

U ime Internacionalne marksističke tendencije i sajtova In Defense of Marxism i Crvena kritika, koji su veoma često koristili njegove karikature, želimo da izrazimo solidarnost sa @realcarloslatuff.

Marksistička omladina Crveni

Gde je radnička klasa?

Tribina o iskustvima i perspektivama radničkih borbi u Srbiji

U Nišu će se - u ponedeljak 5. avgusta 2013. godine, sa početkom u 18h, u prostorijama Kluba u ul. Davidovoj 2a (kod sinagoge i Feedback-a) - održati tribina u organizaciji Marksističke omladine "Crveni", na temu "Gde je radnička klasa? - Tribina o iskustvima i perspektivama radničkih borbi u Srbiji".

Kako stići do Kluba

Već duže od dve decenije svedoci smo uništenja industrijskih kapaciteta zemlje i razgradnje nekada moćne radničke klase. Većina medija i analitičara odavno je prestala da računa na radničku klasu kao ozbiljnu društvenu snagu koja je sposobna na autonomno organizovanje i političko delovanje. Pa ipak, u Srbiji ne prođe ni jedan dan bez štrajkova i različitih oblika radničkog otpora politici otpuštanja, deindustrijalizacije i uskraćivanja osnovnih radničkih prava.Tribina će se pozabaviti sistemskim uzrocima propadanja domaće privrede i poukama koje radnički pokret može izvući iz mobilizacija u godinama iza nas. Pričaćemo o: prirodi perifernog kapitalizma u Srbiji, strukturi domaće klase novopečenih bogataša, tajkunizaciji privrede, razlozima marginalizacije sindikata, potrebi za političkim glasom radništva i različitim modelima organizovanja. Pridružite nam se u diskusiji o izgledima za stvaranje novog pokreta organizovanog radništva.

Drž'te lopova!

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 12. jul 2014. godine

Video snimak sa protesta bivših radnika i malih akcionara Nissal-a i komentar.

Protest bivših radnika i malih akcionara Nissal-a

Udruživanje radnika, objedinjavanje njihovih ciljeva, jedini je put za ostvarenje njihovih prava. Međutim, radnici ne smeju dopustiti da budu instruirani od strane raznih politikanata u redovima sindikalnog vođstva te uvučeni u frakcijske, unutarstranačke razmirice. Problem radnika nije, ni posredno niti neposredno, problem bilo koje stranke u zemlji - niti je, s druge strane, ijedna partija u zemlji radnička partija. Stoga, radnici se moraju okrenuti jedni drugima, a ne političkim liderima, praveći međusobno razdor - optužujući jedni druge za instruiranost zbog napada na lik i delo bilo kog od političara - koji koristi jedino poslovnim i političkim elitama. Ne sme se izgubiti iz vida da politička elita upravlja zemljom u ime poslovne elite. Ove dve grupe su odgovorne za stanje u privredi, koja je ustrojena prema ostvarivanju kratkoročnog profita kroz sve brutalniju eksploataciju radnika.

#CrveniIstanbul - Film 'Horor u Izmiru'

Napisao O.S.
Objavljeno 14. juna 2013. godine

Film 'Horor u Izmiru' je napravljen sklapanjem kratkih klipova koje su demonstranti snimali i isečaka snimaka sigurnosnih kamera. Snimci su sačinjeni tokom celokupnih dosadašnjih demonstracija u Izmiru, i prikazuju brutalnost policije kao i osoba u civilu, za koje se smatra da su  simpatizeri i članovi vladajuće partije AKP. 

Film 'Horor u Izmiru - Slike užasa'

#CrveniIstanbul - Režimska maskarada i borbe 11. juna

Napisao O.S.
Objavljeno 11. juna 2013. godine

Pošto je valija istanbulske regije izjavio da neće biti napada na učesnike protesta u Gezi parku i Taksimu, policija je umarširala na Taksim pod izgovorom da hoće da "očiste" Taksim. Navodno, hteli su da "očiste" trg od barikada i zabranjenih zastava i simbola, kao što su zastava PKK, zastava koja prikazuje Abulaha Odžalana i zastave Kurdistana. Dobro opremljene interventne jedinice  i TOMA oklopna vozila (naoružana vodenim topovima) ušli su na trg,  a malo posle toga počeo je sukob sa manjom grupom demonstranata koja nije htela da dozvoli policiji da čisti barikade, transparente i zastave. Svi mediji, koji do sad nisu uopšte ili su samo šturo izveštavali o događaima su bili spremni da uživo izveštavaju baš o ovom sukobu. Manja grupica ljudi koja je nosila zastave BDP-a i SDP-a (ne mnogo poznate Socijal Demokratske Partije) je odjednom počela da baca molotovljeve koktele. Pitanja koja se ovde sama nameću su: Otkud to da su mediji naklonjeni vlastima odjednom počeli sa emitovanjem uživo? Kako demonstranti, koji do sad nisu koristili molotovljeve koktele, imaju iste spremne za napad za koji nisu znali da će se desiti? Zašto ljudi koji bacaju molotovljeve koktele uporno promašuju velike i lake mete kao što su TOMA kamioni? Zašto ti isti ljudi imaju gas-maske od 120€ i toki-voki u rukama dok im se ispod majice na pojasu jasno nazire nešto što liči na pištolj? Zašto TOMA kamioni mlazovima uporno promašuju napadače molotovljevim koktelima kada su prethodnih nedelju dana znali nepogrešivo da pogađaju ljude čak i u glavu? Zašto se interventna jedinica, koja je bila brojnija naprosto nije obrušila na tu grupicu napadača  baš kao što su to radili i prethodnih dana? Zašto policija nije pristala na predlog dela demonstranata, koji su sa strane stajali mirno, da obustavi paljbu suzavca i vodenih topova da bi se oni "pozabavili" tom grupicom? Odgovor na sva ova pitanja je vrlo lak - klasična policijska provokacija. Od samog početka "pozorišta na Taksimu", kako su demonstranti nazvali jutrošnje događaje, skoro svima je bilo jasno da se radi o provokaciji. Nakon tog neuspešnog pokušaja izazivanja masovnih okršaja, usledio je napad koji je za cilj imao da ispita koliko su demonstranti spremni da brane oslobođeni prostor. Nažalost, zbog toga što su mnogi na radnim mestima tokom nedelje i zbog najavljenih pregovora sa Erdoganom na Taksimu i u Geziju je bilo samo nekoliko hiljada ljudi. Taksim je tako izgubljen. Međutim, čim je policija pokušala da uđe u park sa namerom da poruši šatore i transparente, iako je istanbulski valija u to vreme davao izjavu tvrdeći da nema pokušaja ulaska u Gezi, učesnici su se skupili i svi zajedno počeli sa skandiranjem "Policija napolje!". Kordon je stao i posle manjeg okršaja se povukao. U međuvremenu, na Taksim su polako počele da pristižu mase. 

#JMBG - Sarajevo, 11. jun

Napisao Vuk Bačanović
Objavljeno 11. juna 2013. godine

Više od 10.000 građana BiH iz svih dijelova države proteestovalo je ispred Parlamentarne skupštine BiH kako bi izrazilo svovoju ogorčenost činjnicom da parlamentarci čija primanja dosežu i do 3700 eura mjesečno (gotovo deserostruka prosjećna plaća u BiH) poslije nekoliko mjeseci rasprave nisu usvojili zakon o jedinstvenom matičnom broju. Razlog je dakako etnonacionalistička odjeljenost države. Poslanici iz RS-a ne žele da registrovanje novorođene djece prelazi granice entiteta (administrativnih jedinica na etničkoj bazi uspostavljenoh Daytonskim mirom 1995), dok bošnjački dio poslanika iz Federacije insistra o registraciji na državnom nivou. Tako i nerođena djeca i novorođenčad plaćaju cijenu nadmetanja dviju kompradorskih buržoazija koje BiH dovode na ivicu novog ratnog sukoba. Nezadovoljstvo je eskaliralo kada su demonstranti u četvrtak 6. juna blokirali parlament i u njemu duže od 24 časa držali zatočene poslanike svih vladajućih stranaka, kao i 200 inostranih banakara koji su u bosanskohercegovačkom parlamentu držali konferenciju o investiranju u BiH. Iako je blokada pritiskom policije i Međunarodne zajednice uklonjena, brutalnim prebijanjem demonstranata, protesti su se nastavili svakodnevnim okupljanjem pred parlamentom, koje je kulminiralo demonstracijama od 10.000 ljudi u utorak 11. juna. Demonstranti koji se sakupljaju spontano do sada su parlamentarcima dali četiri zahtjeva:

#CrveniIstanbul 11. jun, Sukobi na Taksimu

Napisao O.S.
Objavljeno 11. juna 2013. godine

Jutros su počeli sukobi na Taksimu. Nije još tačno poznato kako je sve počelo. Prema dostupnim informacijama većina demonstranata stoji mirno dok grupa koja nosi zastave PKK, BDP i SDP baca molotovljeve koktele na vodene topove TOMA-e. Valija Istanbulske regije konstantno preko twittera poziva demonstrante da se ne mešaju. Ima puno komentara na Live streamu da je ovo pozorište. Policija baca jako malo suzavca, ne napada nasumično svakoga kao do sada, a TOMA-e vodene topove mahom koriste defanzivno kad im se približi neko sa molotovljevim koktelom.

#CrveniIstanbul - Radnik je ustreljen od strane policajca - Video

Napisao E. B.
Objavljeno 10. juna 2013. godine

Ethem Sarisuluk, radnik iz Ankare, je ustreljen tokom prvog dana otpora na Trgu Kizilaj.

Njega je ustrelio policajac. Advokat Ethema Sarisuluka, Kazim Bajraktar, tvrdi da su vesti o smrti usled moždanog udara netačne.  Javni tužilac zahteva od policije da otkrije ime policajca koji je ustrelio Sarisuluka, ali još uvek nema nikakvih odgovora.

#CrveniIstanbul - 7. jun „Tata Tajip“ je sleteo

Napisao O.S.
Objavljeno 8. juna 2013. godine

U noći sa četvrtka na petak oko 2h iz posete Magrebu sleteo je „Tata Tajip“, kako ga pristalice nazivaju. Vrag je odneo šalu, skrivanje u Maroku je završeno. Njegova partija, AKP, je nekoliko puta izjavila da neće organizovati doček predsednika. Uprkos tome, u četvrtak uveče pojavilo se, po nekim procenama i do 10 000 pristalica. „Hemijski Tajip“, kako ga demonstranti zovu zbog suzavca, je osim svojih pristalica, zatekao jos veće proteste u zemlji nego kad je otišao, iako je predviđao da će sve brzo da se završi pošto su u pitanju „marginalci“ i „razbojnici“. Prevario se.

#CrveniIstanbul - 6. jun

Napisao O.S.
Objavljeno 7. juna 2013. godine

Iz Istanbula, 6. juna 2013. godine

Danas se neoliko hiljada pristalica vladajuće partije AKP okupilo u Istanbulu kako bi dočekali premijera Redžepa Erdogana koji je danas, po povratku iz zvanične posete zemljama Severne Afrike, sleteo na aerodrom Ataturk. Njega su pristalice sačekale u opštini Yeşilköy, u kojoj je partija premijera Erdogana na vlasti.

Vojvođanski patriotizam

Rađanje elite

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 21. aprila 2013. godine

Ovih je dana aktuelna tema mitinga i kontramitinga povodom Nacrta Deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine, koju je pripremila vlada AP Vojvodine. Naime, i ovo je jedna od onih tema na koju čovek ne može ostati nem. Ovde se, posredstvom mejnstrim medija nanovo u javnosti plasiraju dve lažne alternative; popularišući sukob srpskih nacionalista i vojvođanskih zagovornika veće regionalne autonomije (vojvođanskih patriota). Smatram da je zapostavljena vizura običnog građanina Srbije i Vojvodine, te njegovog interesa koji je nepormirljiv sa interesima dve gore spomenute skupine.  Dve su se elite susrele na brvnu, poput dva ovna u basni. Kada kažem dve elite  mislim, svakako na onu u Beogradu, staru, i onu u Novom Sadu, u rađanju. Novosadska elita, u ovoj šahovskoj partiji čiji će ishod pobedniku doneti izvesne političke povlastice, povukla je svoj potez.

»Pobuna!«

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 25. mart 2013. godine

Zašto »Pobuna!«? Naime, to je ono što nastojim da objasnim ovim tekstom. Ova promena u sebi sadrži kako estetski karakter tako i onaj mnogo bitniji; a to je evolucija mog bloga od mesta na kome kad-kad iznesem neki svoj komentar na trenutne pojave u društvu do mesta u kome pokušavam da podrobnije analiziram te pojave. Ovo je kulminiralo mojim shvatanjem da za ozbiljan doprinos promeni društva nije dovoljno individualno posmatrati i komentarisati zbivanja, već je neophodno biti aktivan u sklopu nekog organizovanog kolektiva. Iz tog shvatanja je proizašlo moje približavanje marksističkim grupama i na koncu, moje pristupanje Marksističkoj omladini »Crveni« i saradnja sa glasilom ove organizacije, internet časopisom »Crvena kritika«. U svojoj uvodnoj reči napisao sam da moj cilj nije podilaženje javnom mnjenju već njegovo kritičko preispitivanje. Voleo bih da u ovom tekstu, koji odstupa od forme blogerskog posta, objasnim šta konkretno pod tim podrazumevam.

Vidljiva sila imperijalizma

Na današnji dan pre četrnest godina Jugoslavija je pala pod udar ruke imperijalizma. U to vreme, redakcija internet časopisa 'U odbranu marksizma' (In Defance of Marxism) - internet glasila Internacionalne marksističke tendencije (IMT) - uputila je otvoreno pismo srpskim socijalistima (srpskim levičarima). Ovo se pismo, po svojoj istinski marksističkoj liniji, jednako može shvatiti i kao 'pismo sociajalistima', uopšte; bez bilo kakvog etničkog predznaka. Naime, isto se pismo jednako odnosi i na hrvatske, bosanske, crnogorske, slovenačke, makedonske, albanske, ali i bilo koje druge radnike. Iz ovog pisma može se pročitati jasan marksistički stav prema intervencijama imperijalističke vojne udruge (NATO-a), njenim uzrocima i posledicama. Taj stav se u mnogome razlikuje od stava anti-NATO nacionalista, povređenih sujeta. On je suštinski i dublji. Marksisti su bili protiv NATO organizacije i pre nego što je ova digla ruku na SR Jugoslaviju.

PISMO SRPSKIM SOCIJALISTIMA

Napisao In Defence of Marxism – nedelja, 07 februar 1999, 20:26

Raspad bivše Jugoslavije je bio katastrofa za sve ljude u njoj. U njemu nema ničeg progresivnog. U svim državama koje su formirane posle raspada, reakcionarne vlade su došle na vlast. Tudjman u Hrvatskoj i Milošević u Srbiji ne štite interese hrvatskih i srpskih radnika. Isto važi i za Bosnu, Crnu Goru, Makedoniju i Sloveniju.

Pogledi Svetozara Markovića na uzroke koji su doveli do Pariske komune

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 18. februara 2013. godine

Povodom sloma Pariske komune, 28. maja 1871. godine, prvi balkanski radnički list „Radenik“ je objavio, u periodu od 3. do 8. juna 1871. godine (u brojevima 2., 3. i 4.), članak pod nazivom Radničko pitanje; u kome je Svetozar Marković nastojala da javnosti, u opštem primeru, približi stanje u radničkoj klasi koje je dovelo do Komune.

List "Radenik"

CK: Saopštenje kampanje „Dalje ruke od Venecuele“ povodom smrti Uga Čaveza

Jučerašnja vest o smrti venecuelanskog revolucionara Uga Čaveza, uzburkala je javnost. Prenosim vam saopštenje kampanje "Dalje ruke od Venecuele" (Hands off Venezuela) povodom Čavezove smrti; u prevodu redakcije Crvene kritike.

*

*      *

Ugo Čavez je umro . Živela Venecuelanska revolucija!

5. marta, u 16:25 po lokalnom vremenu, umro je venecuelanski predsednik Ugo Čavez. Ovo je saopšteno od strane potpredsednika Madura. Ranije toga dana na zajedničkom sastanku članova Vlade i Vrhovne komande i 20 guvernera iz redova Ujedinjene socijalističke partije Venecuele je doneta odluka da se sprovede niz mera protiv kampanje destabilizacije i sabotaže koju bi sprovode oligarhija i imperijalizam. Posebno su najavljene mere protiv sabotaže mreže elektrodistribucije i privrede. Takođe je najavljeno da su dva službenika ambasade SAD u Venecueli, vazduhoplovni ataše i njegov pomoćnik, proterani iz zemlje zbog kontaktiranja pripadnika venecuelanskog aktivnog vojnog osoblja, sa ciljem da organizuju zaveru protiv demokratski izabrane vlade.

Premda je vlada već juče saopštila vesti o pogoršanju Čavezovog zdravlja, usled nove i teške infekcije disajnih organa, i premda se Čavez borio sa rakom prethodne dve godine, vesti o njegovoj smrti su ipak predstavljale šok.

12. februar

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 12. februara 2013. godine

Obeležava se još jedna godišnjica proboja Logora na Crvenom krstu. Popovi će održati pomen žrtvama fašizma, gardisti će ispaliti počasne hitce - mada je neophodnije pomenuti uzrok koji je doveo do ovakvih stradanja. Kako je došlo do toga da neka sila u Nišu osnuje logor u kome će držati taoce, koje će masovno streljati kao čin odmazde nad ubijenim vojnicima okupacione sile?

Kada se prisećamo proboja konc. logora na Crvenom krstu - u kome je, u samom proboju, poginulo 45 ljudi, a u kome je stradalo, najčešće na brdu Bubanj, oko 10.000 ljudi – moramo se prisetiti i svih stradanja koja su, kao i Logor na Crvenom krstu, posledica jednog nakaradnog sistema.

Istorija pamti divljačku ideju nacional-socijalizma i fašizma. Nacional-socijalizam kao eskalacija nacionalizma, koji je u društvu najpre tinjao u obliku patriotizma gnevnog, poniženog i poraženog, u Velikom buržujskom ratu, višeg sloja nemačkog društva (feldmaršala, oficira, aristokrata, buržuja; iako je sam Adolf Hitler došao sa ulice), na posletku je doveo do katastrofe nezapamćenih razmera.

Nova stranka, stara njuška

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 13. januara 2013. godine

Na političkim daskama koje, nekima i doslovno, život znače, zakoračiće nova stranka pod inovativnim imenom „Nova stranka“. Lider ove, ne tako nove, opcije biće, stari udarnik neoliberalizma u nas, bivši premijer, Zoran Živković. Čovek koji ide dotle da je za njega svaki oblik privatizacije, osim po principu slobodnog kapitalizma, (vaučerska privatizacija npr.) izmišljanje rupe na saksiji; isti onaj čovek koji je pred izbore govorio da u Nišu treba privatizovati sve, uključujući i vodovod, itd.

Živković je, videvši da za njega nema mesta u redovima Demokratske stranke, a i videvši da u odnosu na politiku sadašnjeg njenog predsednika Đilasa, ne predstavlja nikakvu neoliberalnu alternativu, rešio da oformi sopstvenu partiju. O ovom fenomenu sam pisao u tekstu Promene u centru; s tim da je Đilas popunio Živkovićevu poziciju u DS-u.