Napisao Dule Marinković
Objavljeno 10. jula 2012. godine
Ne bi se politička slika u Srbiju u mnogome promenila ukoliko bi unutar Demokratske stranke bili održani "vanredni" izbori, ali bi ti izbori doneli neke promene u političkom centru. U svakom slučaju, sve je još uvek u domenu šta bi bilo, kad bi bilo.
Objavljeno 10. jula 2012. godine
Ne bi se politička slika u Srbiju u mnogome promenila ukoliko bi unutar Demokratske stranke bili održani "vanredni" izbori, ali bi ti izbori doneli neke promene u političkom centru. U svakom slučaju, sve je još uvek u domenu šta bi bilo, kad bi bilo.
* * *
Sa ove tačke gledišta, i znanjem koje sada imamo a nismo ga imali nekoliko meseci ranije, bilo bi dosta svrsishodnije da je futuristička izborna skupština DS-a (sa sve kompjuterizovanim biračkim mestima - iako je sve moglo da se završi aklamacijom) održana posle opštih izbora. To je bilo prirodno zato što su izbori ocena politike koju je zastupao vrh DS-a; naravno ovo se odnosi i na kandidate, prevashodno. No, verovatno je vrhu DS-a bilo milije da svoju izbornu skupštinu iskoristi u marketinške svrhe; da prezentuju svoju savremenost, i okupe stranačke prvake da glasaju za jedinog kandidata.
Sad se nameće pitanje "prevremenih" unutarstranačkih izbora. Kao jedan od kandidata, na sopstvenu inicijativu, pominje se ex premijer Zoran Živković. Šansa da, ukoliko uopšte dođe do tih izbora, Zoran Živković preuzme liderstvo nad DS-om utoliko je veće jer je Boris Tadić politički istrošen čovek; koga bi na ovim unutarstranačkim izborima DS-a mogao da dobije svako. Naravno, pod uslovom da su izbori slobodni. Iz istog razloga je Boris Tadić i izgubio izbore za predsednika Republike. Ni ovde ne znači da bi ga dobio bolji kandidat, ukoliko je to uopšte bitno, već politički odmorniji kandidat; u ovom slučaju unutarpartijski opozicionar.
Sad se nameće pitanje "prevremenih" unutarstranačkih izbora. Kao jedan od kandidata, na sopstvenu inicijativu, pominje se ex premijer Zoran Živković. Šansa da, ukoliko uopšte dođe do tih izbora, Zoran Živković preuzme liderstvo nad DS-om utoliko je veće jer je Boris Tadić politički istrošen čovek; koga bi na ovim unutarstranačkim izborima DS-a mogao da dobije svako. Naravno, pod uslovom da su izbori slobodni. Iz istog razloga je Boris Tadić i izgubio izbore za predsednika Republike. Ni ovde ne znači da bi ga dobio bolji kandidat, ukoliko je to uopšte bitno, već politički odmorniji kandidat; u ovom slučaju unutarpartijski opozicionar.
Imajući u vidu da je Zoran Živković, a to je sam i više puta potvrđivao, otvoreni neo-liberal, jasno je, u slučaju da preuzme liderstvo, i kako kaže "izleči DS",da bi DS promenio svoj politički kurs ka centru. DS, ni do sada, osim formalno, nije imao neki makar i kvazi socijalistički kurs; uprkos tome što je DS postao član Socialističke internacionale, prozvane još i crveno-buržoaskom Socijalističkom internacionalom. U svakom slučaju, ovakav manevar DS-a ostavio bi prostor levog centra Socijalističkoj partiji Srbije, a opasno uzurpirao prostor Liberalnodemokratske partije.
Da li bi, u tom slučaju, DS skinuo sa sebe imidž "levice", ili bi u istim crvenim kravatama nastavio, ovog puta otvorenije, da sprovodi politiku centra, ostaje da vreme pokaže. S' obzirom da je u pitanju samo marketinško eksponiranje, nikako politički program, moguće je, da bi u datom slučaju, DS vešto balansirao između levog centra i centra, po potrebi; s' tim što bi ovog puta verovatno manje istupao sa fingiranim predizbornim nacionalističkim ispadima.
U svakom slučaju, novi politički manevar Demokratske stranke je na vidiku, a opozicija je prirodno tle za političko manevrisanje.
U svakom slučaju, novi politički manevar Demokratske stranke je na vidiku, a opozicija je prirodno tle za političko manevrisanje.
