Benzinom protiv vatre

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 29. juna 2012. godine

Nadovežaću se na prethodni post (Crvenokravataši i plavokravataši), s obzirom na to da je izabran mandatar za formiranje nove vlade. Naime, kao što je već poznato, vladu će činiti tri koalicije (SPS-PUPS-JS, Pokrenimo Srbiju i URS) a predvodiće je Ivica Dačić. Dva stuba na kojima je, sad već budući premijer, gradio svoju kampanju jesu radikalan stav prema MMF-u i nacionalistička retorika.

Crvenokravataši i plavokravataši

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 22. juna 2012. godine

Glavno pitanje u Srbiji, trenutno, je ko će oformiti vladu. Razne su pretpostavke. Svi su voljni za pregovore i kompromis. Javnost je nestrpljiva da sazna da li će se magnituda  „političkog zemljotresa“ pojačati ili će se političko tle smiriti.

★  ★  ★

Ustav kaže da državni suverenitet leži u narodu, koji on manifestuje kroz narodnu inicijativu, referendum i preko slobodno izabranih predstavnika. Međutim, izborni sistem, koji je, osim u načelima, uređen izbornim zakonima, obrađuje ovu materiju  tako da je prevaga uvek na velikim partijama, ne u odnosu na male partije već u odnosu na građanstvo, te taj državni suverenitet prebacuje sa naroda na političke partije. Te partije, dalje, kreiraju kvazi bipolaritet. Na jednoj strani uvek će se naći crvenokravataši (kvazilevičari) i plavokravataši (kvazidesničari); kao i jedna partija koja otvoreno prizna da je centar, tj. proneoliberalna. Oko takve političke konstrukcije uglavnom gravitiraju manje partije. (Ima tu jedan „drug“ u Srbiji koji je malo levo malo desno, sve po potrebi.) Stvar je u tome da postoji jedan put (neoliberalni) i čuvari tog puta. Zbog toga sam u postu „Politički zemljotres“  i napisao da bi bilo isto, ko god da je dobio izbore u Srbiji. Nikom ne bi palo na pamet da istinski uzdrma stubove neoliberalizma. Npr. MMF. O tome je Ivica Dačić pričao za vreme izbora, a nije prošlo ni nedelju dana od izbora da bi se, doduše posredno preko drugog partijskog „druga“, izjasnili da oni nisu protiv paketa MMF-a već da bi hteli da "dobijeni" novac drugačije investiraju. Nije šija, nego vrat! I nije, uzgred, sva nesreća u MMF-u. Stvar je i u privatizaciji. U opštoj privatizaciji. Krenulo se od marginalnih društvenih preduzeća, dok se nije uhvatio zamajac, da bi se danas stiglo do rudnih bogatstava, Telekoma, Naftne industrije; nadalje Elektroindustrije itd. Tu je i pobednička izjava, ex-premijera Zorana Živkovića, da u gradu (Nišu) treba privatizovati sve uključujući i vodovod.  

Grčka

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 18. juna 2012. godine

Završeni su izbori u Grčkoj. Iako niko neće imati većinu da samostalno formira vladu, već se opravdano pretpostavlja da će dve, do skora "najveće partije" u zemlji, Nova demokratije i PASOK, formirati vladu "nacionalnog spasa". Kako je to samo istrošen termin, vlada nacionalnog spasa. Ne znam da li su lideri grčkih mainstream partija razmatrali pitanje ujedinjenja zarad nacionalnog spasenja, ali ukoliko bi do toga došlo najadekvatniji naziv takvoj grupaciji bio bi Ujedinjene političke dinastije Grčke. 

U dojučerašnjem političkom kvazibipolarizmu nije se moglo ni naslutiti da će ND i PASOK ikada sačinjavati vladu, ali eto, dešava se. Ovo je prvi put da je neko istinski uzdrmao noseće stubove mainstream politike, te time ujedinio, naizgled različite, političke opcije u Grčkoj. To je samo još jedan plus politici koju vodi SIRIZA, a koja je ostvarila izuzetan rezultat, imajući u vidu zastrašivanja grčkog građanstva, koja su dolazila svakodnevno od zvaničnika EU. Aleksis Cipras je u medijima prikazan kao neki politički ludak kome je, eto bez ikakvog razloga, došlo da naudi Evropskoj uniji i Evro zoni. Njegov politički program ocenjen je kao previše radikalan i neosnovan. Pod tim pritiskom, grčko građanstvo odlučilo je da ipak da poverenje merama EU za rešavanje ekonomske krize koja je zadesila Grčku; odlučivši da dâ poveruje obećanjima Antonisa Samarasa da će te mere biti ublažene i da je grčki narod već pregurao ono najgore. Da li je zaista tako, ili će, kako Cipras napominje, efekti mera štednje tek biti osetni kroz mesec i po dana, ostaje da sačekamo da vreme da odgovor.

Došlo vreme za Daviča

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 7. juna 2012. godine


Došlo je, ponovo, vreme da se čitaju Davičove pesme. Sreća je da nam, posle opšteg gubitka pameti, makar ostaju pesme da nas podsete na to da, usled tog gubitka, još jednom proživljavamo katastrofu.

*  *  *