Napisao Dule Marinković
Objavljeno 23. oktobra 2012. godine
Srbija je puna levičara koji se odriču Karla Marksa; tražeći kompromis sa kapitalizmom u idejama Džona Majnarda Kejnza. Kejnz bi na prvo čitanje, u uslovima podivljalog neoliberalizma, mogao delovati izuzetno pitko. Međutim, istorija ga je potvrdila kao najefikasniji post-krizni "kompromis" obespravljenih sa nosiocima faktičke vlasti u kapitalizmu - vlasnicima krupnog kapitala. Danas se, dakle, kao i posle prethodne krize javlja kejnzijanizam, i postaje popularan kod levičarskih partija, u svetu ali i kod nas, koje u kapitalizmu, kao osnovi društvenog sistema, vide rešenje. Dakle, onih koji ne vide prelaz iz kapitalizma u socijalizam već spas društva vide u kapitalističkom samoisceljenju; samim tim prihvatajući tranziciju iz tzv. postsocijalističkog društva u kapitalizam.
Objavljeno 23. oktobra 2012. godine
Srbija je puna levičara koji se odriču Karla Marksa; tražeći kompromis sa kapitalizmom u idejama Džona Majnarda Kejnza. Kejnz bi na prvo čitanje, u uslovima podivljalog neoliberalizma, mogao delovati izuzetno pitko. Međutim, istorija ga je potvrdila kao najefikasniji post-krizni "kompromis" obespravljenih sa nosiocima faktičke vlasti u kapitalizmu - vlasnicima krupnog kapitala. Danas se, dakle, kao i posle prethodne krize javlja kejnzijanizam, i postaje popularan kod levičarskih partija, u svetu ali i kod nas, koje u kapitalizmu, kao osnovi društvenog sistema, vide rešenje. Dakle, onih koji ne vide prelaz iz kapitalizma u socijalizam već spas društva vide u kapitalističkom samoisceljenju; samim tim prihvatajući tranziciju iz tzv. postsocijalističkog društva u kapitalizam.
