Objavljeno 7. avgusta 2012. godine
Danas, po ko zna koji put, čitam vest, poziv za pomoć čoveku da sakupi abnormalnu sumu novca kako bi spasao svoj život. Koliko ovakvih vesti čujemo? Vest o humanitarnim koncertima, humanim pojedincima, itd. Na posletku, problem u vezi sa tim akcijama, nije nikako solidarnost među građanima i građankama, što je više nego pohvalno, već je problem u nespoznaji osnovnog problema. A problem je sistem. Sistem u kome se, onima koji se bogate na medicinskim uslugama, dozvoljava da pljačkaju bolesnike koristeći se ustaljenom, u ovom slučaju doslovno, razbojničkom maksimom "pare ili život!". Upravo, ukoliko nemate para daćete im svoj život. Koliko je realno da čoveku koji godišnje zaradi ne više od 2.400 eura za život tražite 160.000 eura? Dakle, ono što čovek, ne trošeći ništa, zaradi za 66 godina života. I šta u jednoj operaciji košta 160.000 eura? Međutim, ima li čovek izbora, u datoj situaciji, nego da dâ sve od sebe da sakupi taj novac i da "otkupi svoj život"?
Adam Smit je govorio o nevidljivoj ruci koja reguliše tržište. Nevidljiva ruka profitabilne kapitalističke medicine se bavi kidnapovanjem, terajući kidnapovane da otkupe sami sebe.
Surfovajući internetom naišao sam na blog Roberta Lindsia, deklarativno novinara-levičara iz Kalifornije. Naišao sam na njegov članak o zdravstvenoj zaštiti u SAD-u, srcu svetskog kapitalizma.
Iako se u njegovom tekstu jasno vidi ona podela levice i desnice na "crvenokravataše i plavokravtaše", te on zauzima levi stav, doslovno antikapitalistički, braneći kejnzijanski metod i stavljajući se na stranu Demokrata, ipak je ovaj tekst više nego korisno sagledati.
Kubanska zdravstvena nega protiv
zdravstvene nege SAD-a
autor: Robert Lindsi
Kubanci žive dva meseca duže od Amerikanaca; zapravo,
Kubanci i Amerikanci žive otprilike jednako dugo.
Stopa smrtnosti majki na Kubi (veoma važna informacija), smrtnost
odojčadi kao i stopa smrtnosti dece, niža je nego u zemljama
Trećeg sveta, i ona je na nivou zemalja
Prvog sveta. U tom smislu, Kuba je
zemlja Prvog sveta.
Šta je to neverovatno u ovome:
Kuba potroši 4 centa na zdravstvenu negu na svaki naš potrošeni
dolar. Da, Kuba pruža bolju negu po 96% nižoj ceni. Da li to ima ikakvog
smisla?
Od svih američkih dolara uloženih u zdravstvenu zaštitu, 32%
odlazi na opterećenja, dok se za samu medicinsku negu troši svega 2%. Ovo je
verovatno razlog zbog čega desničari (prim. prev. Republikanci) žele da se
otarase medicinske nege: “veoma je efikasno”. Tih 2% odvajanja, zaista ih nervira. Ukoliko
bi oni zaista izbrisali izdvajanja za medicinsku negu i naterali starije da je
sami kupe, tih 2% bi mogli postati 32%.
Republikanska partija je istinski partija smeća i
birokratije. SAD ima najglomazniji birokratski sistem u zdravstvenoj zaštiti,
na svetu. Postoji 1500 različitih zdravstvenih osiguranja kod osiguravajućih
kompanija, od kojih svaka ima posebne komplikovane planove. Rezultat je
kompletni nered.
Zarad profita, medicina ide ka dodatnoj usluzi. To je sve
što je potrebno. U međuvremenu, dok se doktori, administracija i uprava bogate,
sistem SAD-a ubija i ubija, iznova. U 2008. godini, smanjen pristup
zdravstvenoj nezi ubio je 2000 američkih veterana. Ukoliko bi svih 23,7 miliona
američkih žena starosti od 50 – 70 godina, bilo prebačeno sa neprofitnog na
profitni plan, rezultat bi bio 5925 umrlih žena od posledica raka dojke
godišnje više nego do sada.
Profitabilna medicina jednostavno predstavlja
legalizovano ubistvo. Kapitalisti ubijaju zato što je to profitabilno. Ukoliko
limitiranje njihovog profita znači spašavanje života, kapitalisti će uvek
odbiti da limitiraju svoj profit kako bi spasili živote. Ukoliko ubijanje znači
da će kapitalisti požnjeti veći profit, onda će kapitalisti ubiti lako kao
treptajem oka.
Kapitalizam je uvek u vezi sa ubijanjem ljudi, a
kapitalisti su uvek ubice. To je deo sistema. Jedini razlog zbog koga oni
ubijaju tako malo, koliko ubijaju, jesu anti-kapitalisti* na nivou države koji ograničavaju
kapitaliste, tako da oni ubijaju minimalan broj ljudi.
------------
*U kapitalističkom društvu, jedini način za pristojnim
društvom a ne trećesvetaško kapitalističko sranje je da popunite državni aparat
anti-kapitalistima, definisanih kao one koji žele da regulišu kapital u javnom
interesu stavljajući granice profitu kapitalista i reducirajući njihovo
uzimanje profita. (prim. prev. kejnzijanisti).
------------
Članak na engleskom možete pročitati na blogu Roberta Lindsia (Robert Lindsay) - ovde.
------------
