Napisao Dule Marinković
Objavljeno 4. avgusta 2012. godine
“Kada represivne snage ostaju na vlasti uprkos zakonima koje su same donele, trebalo bi smatrati da je mir već narušen.“
Objavljeno 4. avgusta 2012. godine
“Kada represivne snage ostaju na vlasti uprkos zakonima koje su same donele, trebalo bi smatrati da je mir već narušen.“
Ernesto Gevara
Ko su represivne
snage? Ko donosi zakone koji omogućavaju opstanak na vlasti, i koji su to
zakoni? Sve počinje nakaradnim izbornim zakonima, koji obezbeđuje opstanak
političkog kartela u vrhu. Nekad na
vlasti, a nekad u opoziciji. Ukoliko analiziramo višestranački period u Srbiji,
videćemo da su u Narodnoj skupštini,
uglavnom, iste partije i, uglavnom, isti “narodni” predstavnici.
Tabela 1. –
Partije zastupljene u Narodnoj skupštini
u periodu od 1990. do 2012. godine.
1990.
|
1992.
|
1993.
|
1997.3
|
2000.
|
2003.
|
2007.
|
2008.
|
2012.
|
SPS
|
SPS
|
SPS
|
SPS2
|
DOS
|
SRS
|
SRS
|
DS
|
SNS
|
SPO
|
SRS
|
DEPOS
|
SRS
|
SPS
|
DSS
|
DS
|
SRS
|
DS
|
DS
|
DEPOS1
|
SRS
|
SPO
|
SRS
|
DS
|
DSS
|
DSS
|
SPS
|
DS
|
DS
|
G17+4
|
G17+
|
SPS
|
DSS*
|
|||
DSS
|
SPO
|
SPS
|
LDP
|
LDP5*
|
||||
SPS
|
LDP
|
URS6*
|
1-
DEPOS –
Demokratski pokret Srbije – Sačinjavali
su je DSS (od 1992.) i SPO, od većih stranaka.
2-
SPS u koaliciji sa
JUL-om i Novom demokratijom. S’ obzirom na to da je JUL bio satelitska partija
SPS-a a da je Nova demokratija bila marginalna stranka, do ovih izbora u
koaliciji DEPOS, treba računati kao da je ovo SPS a ne bilo kakva koalicija.
3-
Demokratska
stranka bojkotuje izbore za narodne poslanike 1997. godine, zbog prekrajanja izbornih jedinica.
4- Centru se
priključuje i nova politička partija G17+, koja zauzima poziciju desnog centra.
Inače, posle ubistva Zorana Đinđića, 2003. godine, dolazi do komešanja u
centru. Pored partije G17+, koja nastaje iz istoimene nevladine organizacije
bliske DS-u, formira se i partija Liberalnodemokratska (2005.), istupanjem
nekih članova iz DS-a.
5-
Liberalnodemokratska
partija nije samostalno izašla na izbore 2012. godine. Izašla je u kolaiciji
PREOKRET, u kojoj je, između ostalih manjih partija, bio i Srpski pokret
obnove. Shodno nesrazmernoj snazi unutar koalicije, koja je u korist
Liberalnodemokratske partije, nema smisla to predstaviti bilo kako drugačije
nego kao LDP; uprkos tome što je SPO u Narodnoj
skupštini oformio zasebni poslanički klub.
6-
Na koaliciju
Ujedinjeni regioni Srbije treba gledati kao na G17+, zbog očigledne nesrazmere.
· * Crvenom bojom je
obeležena Socijalistička partija Srbije i sve koalicije u kojima je ona bila
dominantna. Sivom bojom je obeležen Srpski pokret obnove i sve koalicije u
kojima je on bio dominantan. Žutom bojom je obeležena Demokratska stranka i sve
koalicije u kojima je ona bila dominantna kao i sve partije koje su nastale iz
nje. Crnom bojom je obeležena Srpska radikalna stranka kao i Srpska napredna
stranka, nastala od reformisanih lidera Srpske radikalne stranke. Ne treba
smetnuti s uma da su SPO i SRS nastali iz Srpskog četničkog pokreta.
* Partije koje su u
koloni 2012. obeležene zvezdicom na izborima su osvojile, pojedinačno, manje od 7% glasova, što će biti interesantno
uporediti sa "pretpostavkom" iz Tabele 2.
Reforma izbornog zakonodavstva u pluralističkoj
Srbiji
„Tamo gde je vlada došla na vlast kroz
neki oblik javnog glasanja, poštenog ili ne, i održava barem privid
ustavne legitimnosti, gerilski pokret će
imati puno teškoća, jer mogućnosti građanske borbe još nisu iscrpljene.“
Ernesto Gevara
Izborno
zakonodavstvo je postepeno menjano i dopunjavano od uvođenja višepartizma u SFRJ do danas.
No, u kom pravcu ono ide? Zakoni govore da je sloboda političkog udruživanja
zagarantovana, naravno, pod uslovima koji su, njima, nametnuti. Da li su oni
podsticajni? Ne. Da bi grupa građana, nezadovoljna
društveno-političkom situacijom, osnovala političku partiju potrebno je da
učlani 10.000 članova i članica, koji svoje članstvo potvrđuju pred sudskim
notarom. Cenu rada sudskog notara snosi inicijativa za formiranje političke
partije. Cena takse za jednu sudsku overu je 50 dinara[1].
To za 10.000 članova iznosi pola miliona
dinara. Ista ta partija, koja je sad već registrovana kao politička partija,
pred izbore ponovo treba da Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) dostavi
najmanje 10.000 overenih izjava podrške, izbornoj listi koju kandiduje, za koje
ponovo treba da plati sudsku taksu od pola
miliona dinara. Zakon ne upućuje na to ko će izmiriti obaveze prema sudu (plaćanje sudske takse). Moguće je da pri osnivanju partije članovi plate sudsku overu, ponaosob, pa ponovo prilikom kandidature.
Tabela 2. – Reforma normi izbornog zakonodavstva u
Srbiji od 1990. do danas.
Službeni glasnik br.
(p) – (i)1
|
Inicijativa2
|
Br.
izbornih jedinica
|
Izborni
cenzus
|
Broj
poslanika
|
(37/90)
– (79/92)
|
100
|
250
|
-
|
250
|
(30/92) – (79/92, 83/92)
|
100
|
9
|
5%
|
250
|
(48/94)3
– (32/97–32/97)4
|
100
|
29
|
5%
|
250
|
(101/2005) – (101/2005)5
|
100
|
1
|
5%
|
250
|
(36/2009) – (104/2009)
|
10.000
|
1
|
5%
|
250
|
pretpostavka6
|
10.000
|
1
|
7%
|
150
|
1-
Zakon o uređenju
partijskog organizovanja – (p); zakon o uređenju izbornog procesa (i) – koji su
bili na snazi u određenom periodu.
2-
Broj građana/ki
potreban za osnivanje političke partije.
3-
Zakon o političkim
organizacijama koji je menjan i dopunjavan od 1990. god. do 1994. god. (37/90,
30/92 i 53/93), međutim, nije imao suštinskih promena od značaja za ovu tabelu.
4-
Zakon o izboru
narodnih poslanika (79/92, 83/92, 53/93, 67/93, 107/93, 48/93, 48/94 i 32/97) i Zakon o izbornim jedinicama za
izbor narodnih poslanika (32/97).
Izmene zakona donete 1997. godine, usvojene su pred same parlamentarne izbore.
Te izmene zakona uslovile su bojkot izbora 1997. godine, na prvom mestu
Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije.
5-
Zakon o izboru
narodnih poslanika je od 2000. godine do 2011. godine menjan i
dopunjavan osam puta (57/2003, 72/2003, 18/2004, 101/2005,
85/2005,104/2009, 28/2011 i
36/2011). Zakon je u svim promenama
zadržao odredbu o Republici kao jednoj izbornoj jedinici. Zakon objavljen u Sl.
gl. br. 35/2000 odnosi se na sve kasnije promene i dopune ovog Zakona po
pitanju izbornih jedinica i izbornog cenzusa.
6-
O ovakvoj
koncepciji zakonskog uređenja izbornog zakonodavstva se dosta govorilo u
Narodnoj skupštini. Pričalo se da treba povećati izborni cenzus sa 5% na 7% i
da broj poslanika treba smanjiti sa 250 na 150; što su pravdali uštedom na
javnim rashodima. Ovakav koncept je okarakterisan kao pokušaj da se zakonski
uspostave uslovi za stvaranje dvo ili dvo i po partijskog sistema. Da je ovakav
koncept izglasan u parlamentu, na izborima 2012. godine u Narodnu skupštinu bi ušli
samo predstavnici tri najjače koalicije (koalicije oko DS-a, SNS-a i SPS-a).
Pogledati Tabelu 1.
Ova
priča, o reformi izbornog zakonodavstva, odn. tranziciji od jednopartizma,
preko pluralizma, ka dvo ili dvo i po partizmu, svoj najjasniji oblik dobija baš u vremenu u kome smo mi danas. Taj najjasniji oblik odražava se jasnoćom
jednobrazja politika mainstream
partija. Ne jednobrazja, makar ne eksplicitno, u programima već u praksi
njihovog političkog delovanja. To stanje oslikava se izbornim sistemom, proporcionalnim uz jednu izbornu jedinicu, kao i
slobodnim poslaničkim mandatima
i pozitivnom diskriminacijom.
U
ovom periodu, najjasnije se primeti taj trgovački karakter parlamenta. On
postaje pijaca na kojoj se kupuje i prodaje politička moć.
U
prilog ovome govori i stanje u Narodnoj
skupštini pred formiranje vlade. Jasan pokazatelj toga da se radi o
partijama u čijim praktičnim politikama nema razlike je i trgovina pri
formiranju vlade. Višenedeljna neizvesnost o tome ko će formirati vladu, po objavljivanju
izbornih rezultata, govori tome u prilog. Jednostavno, najbolji „trgovci“ će
oformiti vladu.
Drugi
pokazatelj je svakako promena u lokalnim vlastima, po ugledu na republičku
vlast, u većini opština gde je ranije formirana vlast u kojoj participiraju
republički opozicionari. Ovo je moguće posredstvom posredno uređenih lokalnih izbora, koje nalaže Zakon o lokalnim
izborima[2].
Po sili ovog Zakona, građanstvo glasa za odborničke liste, i tako učestvuje u
formiranju lokalnog parlamenta. Parlament, dalje, bira predsednika opštine,
odn. gradonačelnika, i Opštinsko veće, odn. Gradsko veće. Predsednik opštine,
odn. gradonačelnik, je na čelu Veća.
Ovim
se omogućava da lideri partija, bez ikakve konsultacije sa biračima, a
pozivajući se na njihovu volju manifestovanu izbornim rezultatom, prekrajaju
lokalnu vlast.
Dvopartijski sistem, je u tom smislu, daleko
najsvrsishodniji; jer nema pregovaranja o formiranju vlade; bar ne eksplicitno.
Ko pobedi na izborima, formira vladu. U dvopartijskom sistemu trgovački karakter parlamenta nije transparentan do te mere, te je stoga i taj sistem daleko opasniji.
"Nigde političari ne predstavljaju odvojeniji i moćniji deo nacije nego baš u Severnoj Americi. Obema velikim strankama, koje se naizmenično smenjuju na vlasti, vladaju ljudi koji od politike prave posao, špekulišu s mestima kako u zakonodavnoj skupštini saveza, tako i u skupštinama pojedinih država, ili žive od agitacije za svoju stranku, a kad ona pobedi, dobijaju za nagradu položaje. Poznato je kako se Amerikanci u poslednjih trideset godina trude da stresu taj nesnosni jaram i kako, uprkos svemu tome, sve dublje zapadaju u ovu močvaru korupcije. Baš u Americi možemo najbolje videti kako se razvija taj proces osamostaljivanja državne vlasti u odnosu na društvo kome je ona prvobitno imala da služi samo kao oruđe. Tamo nema dinastije, nema plemstva, nema stajaće vojske, osim ono malo ljudi za čuvanje Indijanaca, nema birokratije sa stalnim mestima ili pravom na penziju. Pa ipak imamo tamo dve velike bande političkih špekulanata koje neizmenično uzimaju u svoje ruke državnu vlast, zloupotrebljavaju je najkoruptivnijim sredstvima u najkoruptivnije svrhe – a nacija je nemoćna prema tim dvema krupnim kartelima političara, koji je tobože služe, a u stvari vladaju njome i pljačkaju je."
Fridrih Engels
[1]
Čl. 2. Pravilnika o naknadi za overu
potpisa birača koji podrži izbornu listu za izbor narodnih poslanika (Sl.
gl. br. 42/2000 i 43/2002)
[2]
Ovaj Zakon stupio je na snagu 29. 12. 2007. godine (Sl. gl. br. 129/2007) i
menjan je i dopunjavan u dva navrata (Sl. gl. br. 34/2010 i 54/2011).
