Napisao Dule Marinković
Objavljeno 13. januara 2014. godine
Drvlje i kamenje na sindikate, to je novo oružije zagovornika novog Zakona o radu. Sindikalni lideri jesu kompromitovani, na prvom mestu sadejstvom sa vlastima na polju poboljšanja uslova za investiranje u Srbiju. S te strane gledano, to je ono što se neminovno događa kad s đavolom tikve sadite. Ovom linijom ide i ministar Radulović. On prati liniju ogorčenja radništva na svoje sindikalne predstavnike, od kojih su neki decenijama na najvišim sindikalnim pozicijama, te od sindikalizma stvorili svojevrsni privatni biznis.
Objavljeno 13. januara 2014. godine
Drvlje i kamenje na sindikate, to je novo oružije zagovornika novog Zakona o radu. Sindikalni lideri jesu kompromitovani, na prvom mestu sadejstvom sa vlastima na polju poboljšanja uslova za investiranje u Srbiju. S te strane gledano, to je ono što se neminovno događa kad s đavolom tikve sadite. Ovom linijom ide i ministar Radulović. On prati liniju ogorčenja radništva na svoje sindikalne predstavnike, od kojih su neki decenijama na najvišim sindikalnim pozicijama, te od sindikalizma stvorili svojevrsni privatni biznis.
Ministar Radulović tvrdi da je Nacrt zakona o radu pre
svega usmeren protiv tih društvenih parazita [u prenesenom smislu]. Doslovno on
kaže: “Više neće biti zaštićeni ni njihovi predsednici koji po starom zakonu nisu mogli da dobiju otkaz, čak i da ništa nisu radili.“[1]
Da loš Zakon o radu može biti i lošiji, potvrđueje nam
promena i predmetnog člana Zakona:
Na mesto dosadašnjeg član 188. Zakona o radu koji glasi:
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to:
1) članu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom
i nadzornom odboru poslodavca;
2) predsedniku sindikata kod poslodavca;
3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.
Ako predstavnik zaposlenih iz stava 1. ovog člana ne postupa u
skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže
ugovor o radu.
Broj sindikalnih predstavnika koji uživaju zaštitu u smislu
stava 1. tačka 3) ovog člana utvrđuje se kolektivnim ugovorom, odnosno
sporazumom sindikata sa poslodavcem, zavisno od broja članova sindikata kod
poslodavca.
Poslodavac može uz saglasnost ministarstva da otkaže ugovor o
radu predstavniku zaposlenih iz stava 1. ovog člana, ako odbije ponuđeni posao
u smislu člana 171. stav 1. tačka 4) ovog zakona.
Dolazi sledeća odredba:
POSLODAVAC
NE MOŽE DA OTKAŽE UGOVOR O RADU, NITI NA DRUGI NAČIN DA STAVI U NEPOVOLjAN
POLOŽAJ ZAPOSLENOG ZBOG NjEGOVOG STATUSA ILI AKTIVNOSTI U SVOJSTVU PREDSTAVNIKA
ZAPOSLENIH, ČLANSTVA U SINDIKATU ILI UČEŠĆA U SINDIKALNIM AKTIVNOSTIMA, AKO
ZAPOSLENI POSTUPA U SKLADU SA ZAKONOM, OPŠTIM AKTOM I UGOVOROM O RADU.
Uzmimo kao primer da se u nekom trenutku radništvo
organizuje u borbeni sindikat, ili se jednostavno izbori za vođstvo u nekom od
već postojećih reprezentativnih sindikata. Da taklav sindikat krene u borbu
protiv prevelikih privilegija tzv. poslodavaca. U ovom slučaju vlasnici sredstava
za proizvodnju [poslodavci], mogu izabrati jedan od osamnest načina, koji bi im
bili stavljeni na raspolaganje novim Zakonom o radu, kako bi regulisali problem organizovanog nezadovoljstva radnika.
Ko može zabraniti poslodavcu da „problematičnog
radnika“ u tom slučaju jednostavnio proglasi tehnološkim viškom, pozivajući se
na rešenje iz člana 179., a pravdajući taj akt reorganizacijom posla?[2] Zar
to nije njegovo pravo kao vlasnika nad sredstvima za prouizvodnju? Sam snosi
štetu svojih oduka, pa će s tim u vezi izračunati da mu je ovaj metod
zastrašivanja isplativ.
Ministar Radulović polazi od pretpostavke da je
korumpiranost vrhova sindikata neizlečiva hronična bolest našeg društva i
kao takvu je okreće u svoju korist. On to s namerom uzima kao konstantu,
konfrontirajući u ovom po njega povoljnom trenutku radnike i sindikate. Naposletku, on to stavlja kao protivtežu rešenjima koja su na strani poslodavaca.
To bi valjda trebalo da ima ovakvo značenje: poboljšali smo investicionu klimu i rešili
sindikate [jedno bez drugog ne ide]. Dakle, sa jedne strane smo dali izvesne
privilegije poslodavcima, ali smo zato sa druge strane sasekli
sindikalizam. Zar je bilo koja od dve mere u interesu radnika?
Ovim se ne udara na parazitske, korumpirane sindikalne
lidere - ili elemente sindikata uopšte - kako to predstavlja g. Radulović, već na
samu bit radničkog organizovanja u borbene sindikate. Zašto bi se g. Radulović
bavio korumpiranim vrhom sindikata? Jasno je g. Raduloviću da su korumpirani
vrhovi sindikata kec u rukavu vlasnika sredstava za proizvodnju, te s tim u vezi
i njihova dodatna snaga. Da promeni korumpirani vrh i sindikate dovede u
red mora, a ujedno jedino i može, radnička inicijativa odozdo, odn. baza tih sindikata.
 |
| Izvor karikature: Novosti Autor: Goran Divac |
[2] „Ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih
promena prestane potreba za obavljanjem određenog
posla ili dođe do smanjenja obima posla.“ (Nacrt Zakona o radu, čl. 173 st.3 tč.1)
