Napisao Žerom Metelu
Prevela Tatjana Maksimović
Objavljeno 8. januara 2015. godine
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Prevela Tatjana Maksimović
Objavljeno 8. januara 2015. godine
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Teroristički napad na francuski satirični
nedeljnik Šarli Ebdo prouzrokovao je veliki talas besa i ogorčenosti širom
zemlje. U noći nakon napada stotine hiljada stanovnika mnogih graova izašlo je
na ulice. Gnušanje masa izazvano brutalnim terorističkim činom dodatno je pogoršano
činjenicom da su mnoge žrtve bile
veoma popularne i cenjene.
Leve partije i sindikati odmah su pozvali na
demonstracije. Sloboda govora je centralna tema slogana i diskusija. Vlada,
desničarske i desno-nacionalistička partija, Nacionalni front, uzele su ovaj
slogan i oportunistički ga koriste kako bi „odbranili“ slobodu koju inače gaze.
Oni nemaju problem sa ustaljenim tokom prokapitalističke, imperijalističke i
rasističke propagande koji je ustalasala ogromna većina mejnstrim medija. Od kada su Marin Le Pen, vođa
Nacionalnog fronta, i njeni pajtaši krenuli da preplavljuju radio i televizijske stanice, NF se žali mnogo manje na nedostatak slobode izražavanja u
Francuskoj: što se ove
stranke tiče sve je kako treba u medijskom svetu, čiji su buržoaski gospodari Bouygues, Lagardère, Dassault i Bolloré.[i]
Besramno licemerje buržoaskih pozicija trebalo
bi radnički pokret da stavi u pripravnost. Vladajuća klasa i „socijalistička“
vlada iskoristiće ovaj napad kako bi odvratile pažnju radnika od krize
kapitalizma i njenih pogubnih socijalnih posledica. Takođe će ga iskoristiti da
bi odvratile pažnju sa svih reakcionarnih mera koje je vlada sprovodila u
interesu velikih kapitalista, uključujući gorepomenute. Ovo je smisao koji se
krije iza mnogih poziva na „nacinalno jedinstvo“ od strane svih pomenutih
snaga. Takva ideja mora biti odlučno odbijena od strane levičarskih
organizacija radnika i omladine.
„Mi smo u ratu“, ponavljali su političari i
novinari juče. Da, ali ako je u toku bilo kakav „rat“ u ovoj zemlji to je onaj
koji vode gazde i vlada protiv demokratskih prava, uslova rada, životnog
standarda i ranije izboreih socijalnih pobeda masa. „Nacionalno jedinstvo“ koje
mnogi traže neće zaustaviti ovaj rat. Namera takvih poziva je da razoružaju
radničku klasu i odvrate joj pažnju kako bi olakšali implementaciju bužetskih
rezova i kontra-reformi, počevši sa Makron zakonima (serija zakona o
privatizaciji i liberalizaciji ekonomije kao i napadi na određene profesije).
 |
| Nilolas Sarkozi i Fransoa Oland, dva lica iste politike. |
Vlada je u „ratu“ sa našom klasom, i da bi je
podelila, redovno koristi rasističku propagandu. Kada je bio ministar
unutrašnjih poslova, Manual Vols - koji je trenutno premijer - preuzeo je od
Nikolasa Sarkozija i u mnogome zaoštrio rasističke izjave od strane vlade
usmerene protiv raznih nacionalnih manjina. Sada ova gospoda apeluju „da se ne
brkaju“ džihadisti sa celom muslimanskom zajednicom u Francuskoj. Ali naravno da
će se ovo brkanje svakako desiti i oni na to računaju.
Ovo pokazuje stvarni odnos između
reakcionarnih islamista i zapadnjačke desnice. Ovaj napad, ako bude uspešan u
svojim namerama, neće uopšte oslabiti francusku državu niti desnicu. Naprotiv,
ojačaće je podelom radničke klase po nacionalnom i religijskom osnovu.
Počinioci napada su juče učinili veliku uslugu svim zagovaračima rasizma koji
su već godinama uključeni u ideološki gerilski rat protiv muslimanske
zajednice. Ova rasistička propaganda će se intezivirati u narednim danima i
nedeljama. Radnički pokret se mora energično mobilisati protiv svih
ekstremno-desničarskih napada na muslimane. On mora mobilisati radništvo da se
bori, ne samo protiv rasizma već i protiv kapitalizma koji rađa i neguje
rasizam.
Marin Le Pen poziva narod da „digne glas protiv
islamskog fundamentalizma“ i da „preduzmu efektne i zaštitničke akcije“. Ona
pokušava da podgreje atmosferu straha kako bi pobrala izborne benefite. Što se
tiče „zaštitničkih i efektnih akcija“, ovo bi moglo imati formu novih napada na
demokratske slobode pod maskom „borbe protiv terorizma“. Još jednom, radnički
pokret mora biti priprvan i čvrsto se suprotstaviti ovome. Kao što smo videli
na primeru napada od 11. septembra u Sjedinjenim Državama, „anti-teroristički“
zakoni završe upotrebljeni protiv radničkog pokreta, uključujući i sindikalne
pokrete.
 |
| Mari Le Pen - vođa Nacionalnog Front |
Francuski imperijalizam je takođe u „ratu“, u
Africi i na Bliskom Istoku. Ne da bi branio „demokratiju“ ili „velike ideje
republike“, već da bi branio interese francuskog kapitalizma. Čineći to, vlade
Sarkozija i Olanda su obe direktno podržale fundamentalističke snage, na
prostorima Libije i Sirije. Sama ova činjenica osvetljava kompletno licemerje
buržoaskih političara koji se sada izdaju za branioce „vrednosti republike“
protiv islamskog fundamentalizma. Tokom prethodnih meseci Oland je ostrašćeno
pozivao da Amerikanci počnu sa naoružavanjem „umerene“ opozicije u Siriji. Ali
ovi „umereni“ su zapravo svi islamisti. U stvari, francuski imperijalizam je
bio jedan od glavnih zapadnih podržavaoca islamskog fundamentalizma u Siriji i
Libiji u proteklih par godina. Pomogao je izgradnju fundamentalističkih snaga
kako bi se borio protiv arapske revolucije i da bi branio uske interese
francuskog kapitalizma. Zapravo, bez direktne podrške imperijalizma islamski
fundamentalisti nisu mogli preživeti.
Imperijalisti se ne bave ovim reakcionarnim
snagama sa ciljem da odbrane narod ili zaštite bilo kakve specifične principe,
već zarad svojih ličnih konkretnih i neposrednih interesa. Juče je Francuska
podržavala džihadiste u Siriji, danas se bori protiv jednih dok istovremeno
druge finansira. Moramo se odreći ovog licemerja i odbiti pokušaje da se napad
na Šarli Ebdo iskoristi kao opravdanje za intervenciju francuskog imperijalizma
u Afric i na Bliskom Istoku.
Temelji terorizma i islamskog fundamentalizma
nisu postavljeni Kuranom, već kapitalizmom i siromaštvom, eksploatacijom,
imperijalističkim ratovima, rasizmom i svim formama opresije koje on nanosi
milionima muslimana širom sveta. Ne možemo se boriti protiv fundamentalizma na
osnovu takozvanih „vrednosti republike“, tj. kapitalističke republike koja
eksploatiše, isključuje i odbacuje ranjive i marginalizovane ljude širom sveta.
Mi moramo ponuditi muslimanskoj omladini program i perspektive za oslobađanje
od kapitalizma i imperijalizma. U Francuskoj kao i drugde, zadatak je pre svega
levice i radničkog pokreta da potkopa temelje terorizma i fundamentalizma. Zbog
toga, moramo odlučno odbaciti svako „jedinstvo“ sa desnicom, vladajućom klasom
i njihovom državom.
Žerom Metelu (Jérôme Métellus) je urednik
francuskog marksističkog lista Révolution.
Preuzeto sa In
Defence of Marxism
Preporučujemo:
Razmišljanja o događajima u Francuskoj, Alan Vuds
[i] Misli
se na najistaknutije francuske kapitaliste Martina Bojga (Martin Bouygues) vlasnika industrijske grupe Bouygues S.A., Arnauda
Lagardjera (Arnaud Lagardère)
vlasnika medijske grupe Lagardère,Kloda Dasoa (Claude Dassault) vlasnika Dassault Grupe i Vinsenta Baloa (Vincent Bolloré) vlasnika
investiciono-industrijske holding grupe Bolloré.
