Napisao Dule Marinković
Objavljeno 24. februara 2014. godine
Ovo je Lenjinov članak pisan 1914., a prvi put objavljen u „Pravdi“ 1929. godine, o odstupanju evropskih socijaldemokrata od internacionalizma - koje će se kasnije pokazati kobnim po radničke klase evropskih nacija. U fusnotama ovog članka - koje su u potpunosti prepisane iz izvora - ukratko su opisani organi značajnijih evropskih socijaldemokratskih partiija te njihova reakcionarna uloga tokom Prvog svetskog rata.
Objavljeno 24. februara 2014. godine
Ovo je Lenjinov članak pisan 1914., a prvi put objavljen u „Pravdi“ 1929. godine, o odstupanju evropskih socijaldemokrata od internacionalizma - koje će se kasnije pokazati kobnim po radničke klase evropskih nacija. U fusnotama ovog članka - koje su u potpunosti prepisane iz izvora - ukratko su opisani organi značajnijih evropskih socijaldemokratskih partiija te njihova reakcionarna uloga tokom Prvog svetskog rata.
Evropski rat i međunarodni socijalizam[i]
 |
| Vladinir Ilič Lenjin |
Za socijalista
nisu najteže strahote rata, — mi smo uvek za »sveti rat svih ugnjetenih radi
sticanja svoje otadžbine!«[1], —
već strahote izdaje vođa savremenog socijalizma, strahote kraha savremene
Internacionale.
Zar to nije
izdaja, u socijaldemokratiji, kada kod nemačkih socijalista vidimo poražavajuću
promenu fronta (pošto je Nemačka objavila rat)? lažna fraza o oslobodilačkom
ratu s carizmom? zaboravljanje nemačkog imperijalizma? zaboravljanje pljačkanja
Srbije? buržoaski interesi rata s Engleskom? itd. itd. Patrioti, šovinisti,
glasaju za budžet!!
Zar nije ista
takva izdaja kod francuskih i belgiskih socijalista? Oni izvrsno razgolićuju
nemački imperijalizam, all su, nažalost, poražavajuće slepi kada se radi o
engleskom, francuskom i naročito varvarskom ruskom imperijalizmu! Oni ne vide
vapijuću činjenicu da je francuska buržoazija decenijama i decenijama za
milijarde unajmljivala crnostotinaške bande ruskog carizma, — da taj carizam
ugnjetava starosedelačku većinu Rusije, pljačka Poljsku, ugnjetava radnike i
seljake Velikoruse itd.?
U takvo vreme
socijalist odahne dušom kada čita kako je »Avanti !«[ii]
hrabro i otvoreno rekao gorku istinu u lice Zidekumu[iii],
istinu nemačkim socijalistima da su imperijalisti, tj. šovinisti. Još više
odahneš dušom kada čitaš članak Zibordija (»Avanti!«, 2 septembra), koji ne razgolićuje
samo nemački i austriski šovinizam (tä to je povoljno s take gledišta italijanske buržoazije), nego i francuski kojim se rat karakterše kao rat buržoazije svih zemalja!!
Stav
»Avanti«-ja i članak Zibordija — isto onako kao rezolucija grupe revolucionarnih
socijaldemokrata (na nedavnom savetovanju u jednoj od skandinavskih zemalja)[2] —
pokazuje nam čega ima pravilnog i nepravilnog u običnoj frazi o krahu Internacionale.
Ovu frazu ponavljaju buržuji i oportunisti (»desni reformisti«[3]),
sa zluradošću a socijalisti (»Volksrecht«[iv] u
Cirihu, »Bremer Bürger-Zeitung«[v])
sa gorčinom. U toj frazi ima znatan deo istine!! Krah vođa i većine partija savremene
Internacionale jeste činjenica.
(Uporedite »Vorwärts«[vi],
wiener »Arbeiter-Zeitung«[vii],
»Hamburger Echo«[viii]
versus[4]
»L'Humanité«[ix],
i apele belgiskih i francuskih socijalista versus »odgovor« nemačkog Vorstand-a[5][x]).
Mase još nisu rekle svoju reč!!!
Ali Zibordi je
1 000 puta u pravu kad kaže da nije »teorija pogrešna«, nije »lek« socijalizma »nepravilan«,
nego »ga jednostavno nije bilo u dovoljnim dozama«, »i neki socijalisti nisu
dovoljno socijalisti« [6].
Nije
socijalizam pretrpeo krah u licu savremene
evropske Internacionale, već nedovoljni socijalizam, tj. oportunizam i reformizam. Upravo je ova »tendencija«, koja svuda postoji, u svim zemljama, i koja je tako jasno izražena u
Bisolatiju i komp. u Italiji, pretrpela krah, upravo je ona godinama učila da se zaboravlja klasna borba itd. itd. — iz rezolucije[xi].
Zibordi ima pravo, kada glavnu krivicu
evropskih socijalista vidi u tome što oni »nastoje da posle izvesnog vremena
podesnim razlozima opravdaju i svoju nesposobnost da spreče klanicu, i sticaj
okolnosti koji ih je primorao da sami učestvuju u njoj«, »što oni više vole da
se pretvaraju kao da sasvim dobrovoljno čine ono« (evropski socijalizam) »što
moraju da čine hteli ne hteli«, što su se socijalisti »solidarisali svaki sa svojom sopstvenom nacijom, sa buržoaskom vladom svoje sopstvene
nacije... u dovoljnoj meri sposobni da bi nas razočarali« (i sve socijaliste ne oportuniste) »i u Italiji pružili
zadovoljstvo svima onima koji nisu socijalisti« [7] (i
ne samo u Italiji, već u svim zemljama: v. — naprimer — ruski liberalizam).
Da, cak i pored
potpune incapacitá, nesposobnosti, nemoći evropskih socijalista, držanje
njihovih vođa pretstavlja izdaju i podlost: radnici su pošli na klanicu, a vođi?
glasaju za, idu u vladu!!! Čak i pored potpune nemoći oni su morali
glasati protiv, ne ulaziti u vladu, ne pričati šovinističke
podlosti, ne solidarisati se sa svojom »nacijom«, ne braniti »svoju« buržoaziju, nego razgolićavati njene podlosti.
Jer svuda postoji buržoazija i
imperijalisti, svuda se роdlо priprema klanica: ako je naročito podao i
varvarski ruski carizam (reakcionarniji od svih), onda je i nemački
imperijalizam takođe monarhistički: feudalno-dinastički ciljevi, okrutna
burzoazija, sa manje slobode nego u Francuskoj. Ruski socijaldemokrati imali su
pravo kada su govorili da je za njih
manje zlo — poraz carizma, da je njihov
neposredni neprijatelj — pre svega velikoruski
šovinizam, a1i socijalisti (ne oportunisti) svake zemlje morali su svoga
glavnog neprijatelja videti u »svom« (»otadžbinskom«) šovinizmu.
A1i da 1i је
tačno, da je već tako apsolutno »incapacita«? Је 1i tako? streljati?[8]
Heldentad[9] i
sramna smrt?? radi tuđe otadžbine??[10]
Ne uvek!! Inicijativa je bila moguća,
bila je obavezna. Ilegalna propaganda i građanski rat bili bi časniji, bili bi obavezniji za
socijaliste (ovo propagiraju ruski socijalisti).
Naprimer, oni
se teše iluzijom: završiće se rat, biće sve u redu. .. Ne! ! Da krah savremene
(1889 — 1914) Internacionale ne bi bio krah socijalizma, da mase ne bi okrenule lеđа, da ne bi
zavladao anarhizam i sindikalizam (isto onako sramno, [kao] u Francuskoj),
treba istini gledati u oči. Makar ko pobedio, Evropi preti jačanje šovinizma, »revanš«
etc. Militarizam nemački i1i velikoruski raspiruje kontrašovinizam etc. etc.
Našа је dužnost
da izvučemo zaključak o potpunom krahu onog oportunizma, reformizma, koji se
tako svečano proklamovao u Italiji (i koji su tako energično presekli
italijanski drugovi) i - [11]
NB[12] umetnuti: prezriv, potcenjivački odnos »Neue Zeit«-а[xii] prema
italijanskim socijalistima i »Avanti«:
ustupci oportunizmu! ! ! »Zlatna sredina«.
[Takozvani
»centar« = lakeji oportunista.]
Napisano krajem avgusta-septembra 1914 godine.
Prvi put štampano
1. avgusta 1929. g.
u listu »Pravda« br. 174.
(Preveo: Tihomir Stefanović)
Preuzeto iz IX toma Izabranih dela V. I. Lenjina, str. 14 - (Kultura, Beograd - 1960.)
[1]
santa guerra tutti gli oppressi per la conquista delle loro patrie!
[2]
Vidi članak „Zadaci revolucionarne socijaldemokratije u Evropskom ratu“ u ovom
tomu.
[3]
riformisti di destra
[4]
u odnosu na – Prev.
[5]
direkcije – Prev.
[6]
»dotrina é sbagliata«, nije »rimedio« socijalizma »errato«, — semplicemente non
erano in dose bastante«, »gli altri socialisti non sono 'abbastanza socialisti.
– Original
[7]
»cercano nobilitare con postumi motivi la loro incapacitá a prevenire, la loro
necessitá di partecipare al macello«, što oni »preferisce fingere di fare per
amore сió ch'é (evropski socijalizam) costretto a fare per forza«, što su se socijalisti
»solidarizzarono ciascuno con la propria nazione, соl Governo borghese della propria nazione ... in
una misura da formare una delusione per noi« (i za sve socijaliste ne oportuniste)
»е un compiacimento per tutti i non socialisti d'Italia« - Original
[8]
fucilare – Ita. Original
[9]
herojska smrt – Prev.
[10]
in vantaggio di un'altra pattria?? – Ita. original
[11]
Ovde se rukopis prekida. Sledeće dve rečenice dopisane su na marginama.
[12]
Nota bene – obratite pažnju. – Prev.
 |
| Neki od pomenutih listova |
[i]
Datu skicu članka „Evropski rat i međunarodni socijalizam“ Lenjin je napisao
odmah po formulisanju svojih „Teza o ratu“ i služila je za odgovor na držanje
italijanskih socijalista u početku Prvog svetskog rata. Sav materijal je dat
sažeto. To je Lenjinov odgovor na pisanje „Avantija“ od 2. septembra 1914. prilikom
odlaska Zidekuma u Italiju da po direktivi CK Nemačke SD objavi stav svoje
partije prema italijanskim socijalistima.
[ii]
„Avanti!“ („Napred“) je dnevni list i centralni organ Italijanske
socijalističke partije, osnovan decembra 1896. godine. Za vreme Prvog svetskog
rata list je zauzimao nedosledno internacionalističku poziciju i nije prekinuo
veze sa reformistima. List i danas izlazi kao centralni organ Italijanske
socijalističke partije.
[iii]
Zidekum Albert je nemački
socijaldemokrat, koji je za vreme Prvog svetskog rata bio krajnji
socijalšovinist. Njegovo prezime – Zidekum – postalo je sinonim za
karakteristiku socijalšovinista.
[iv]
„Volksrecht“ („Narodno pravo“) – dnevni list, organ Švajcarske
socijaldemokratske partije; izdaje se u Cirihu od 1898. godine. U godinama
Prvog svetskog rata list je štampao članke levih cimervaldista. U njemu su objavljivani
Lenjinovi članci: „Dvanaest kratkih teza o tome kako G. Grojlih brani odbranu
otadžbine“, „O zadacima SDRPR u ruskoj revoluciji“, „Marifetluci republikanskih
šovinista“ i dr. List i danas izlazi; zauzima antikomunističku poziciju.
[v]
„Bremer Bürger-Zeitung“ („Bremenski građanski list“) – dnevni list, organ
bremenske grupe nemačkih socijaldemokrata, koji je izlazio od 1890. do 1819.
godine; 1914. – 1915. bio je faktički organ
nemačkih levih socijaldemokrata. U njemu je F. Mering protestvovao 14. IX 1914.
protiv šovinističkog korišćenja od strane SD Engelsovog članka „Socijalizam u
Nemačkoj“.
[vi]
„Vorwärts“ („Napred“) je dnevni list i centralni organ Nemačke
socijaldemokratske partije. List je od 1876. godine izlazio pod redakcijom V.
Lipknehta i drugih. Na stranicama lista F. Engels je vodio borbu protiv
svakodnevnih pojava oportunizma. Od druge polovine devedesetih godina, posle
smrti F. Engelsa, u listu su štampani članci oportunista u Nemačkoj
socijaldemokratskoj partiji i u II Internacionali. U godinama Prvog svetskog
imperijalističkog rata (1914-1918) „Vorwärts“ je stajao na pozicijama socijalšovinizma.
Posle Oktobarske revolucije „Vorwärts“ je zauzeo antisovjetski stav. Od 1933. i
do 1946. godine nije izlazio u Berlinu; izdaje ga berlinska organizacija
Jedinstvene socijalističke partije Nemačke.
[vii]
Wiener „Arbeiter-Zeitung“ (Bečke „Radničke novine“) – dnevni je list i
centralni organ Austrijske socijaldemokratske partije, izlazi u Beču od 1889.
godine; u periodu Prvog svetskog rata bio je na socijal-šovinističkim
pozicijama. Za njih je Lenjin govorio da su novine „bečkih izdajnika
socijalizma“. List je 1934. godine bio ukinut; ponovo je počeo da izlazi 1945.
godine kao centralni organ Socijalističke partije Austrije.
[viii]
„Hamburger Echo“ („Hamburški eho“) dnevni list nemačke socijaldemokratije; izlazio
je od 1887. godine. U periodu Prvog svetskog rata bio na socijalšovinističkim
pozicijama.
[ix]
„L'Humanité“ – dnevni je list; pokrenuo ga je Žan Žores 1904. godine kao organ
Socijalističke partije Francuske. U godinama Prvog svetskog rata nalazio se u
rukama krajnje desnog krila Socijalističke partije Francuske i bio je na
socijalšovinističkim pozicijama. Ubrzo posle rascepa Socijalističke partije
Francuske list je postao organ KPF. Danas izlazi u Parizu kao centralni organ
Komunističke partije Francuske.
[x]
Lenjin ima u vidu apel francuske i belgijske delegacije pri Međunarodnom socijalističkom
birou upućen nemačkom narodu. Apel je bio objavljen u „L'Humanité“-u 6.
septembra 1914. godine. U njemu su francuski i belgijski socijalisti optuživali
nemačku vladu za osvajačke težnje, a nemačke vojnike za zverstva počinjena na
okupiranoj teritoriji. Rukovodstvo Nemačke socijaldemokratske partije objavilo
je u „Vorwärts“-u 10. septembra 1914. godine protest protiv ovog apela. U vezi
s tim u štampi je došlo do polemike između francuskih i nemačkih
socijalšovinista.
[xi] Lenjin se ovde poziva na rezoluciju
grupe boljševika, usvojenu na savetovanju u Bernu 24.–26. avgusta (6.–8.
septembra) 1914. godine (vidi ovaj tom „Zadaci revolucione socijaldemokratije u
Evropskom ratu“)
[xii] „Die
Neue Zeit“
(„Novo vreme“) – časopis Nemačke socijaldemokratske partije, koji je od
1883-1923 izlazio u Štutgartu, a u kome su štampani i neki Engelsovi članci.
Posle smrti Engelsa časopis je donosio članke revizionista. Za vreme Prvog
svetskog rata časopis je bio na centrumaškim pozicijama Kauckog i podržavao je
socijalšoviniste.
