Objavljeno 4. novembra 2012. godine
Komentar na vest TANJUG-a, Tadić odustao od kandidature.
Dilema je rešena; vuk sit, ovce na broju. Još uvek aktuelni predsednik Demokratske stranke, jedne od stranaka u Srbiji koja pokriva politički prostor levog centra, makar deklarativno, rešio je da se, zarad jedinstva u stranci, ne kandiduje za predsednika stranke na narednim unutarstranačkim izborima. Zauzvrat, postaće prvi počasni predsednik Demokratske stranke. Tako će, dojučerašnji višegodišnji predsednik Demokratske stranke, postati doživotni počasni predsednik.
Postavlja se pitanje, zašto u jednoj stranci, čiji naziv obiluje demokratijom, bivši predsednik ne može ostati samo član? Kako je moguće da je baš u ovom trenutku ustanovljeno mesto počasnog predsednika, a ne za vreme Mićunovića ili Živkovića? Nameće se i sledeće pitanje, da li Demokratskom strankom upravljaju njeni članovi, posredstvom stranačkih organa (skupštine, glavnog odbora, lokalnih odbora) ili manja grupa ljudi koja te organe dovodi do apsurda? Ovo su više retorička pitanja.
Situacija je skoro idilična, još kad bi kako našli način da iz izborne trke izbace Branislava Kuzmanovića, pa da članove glavnog odbora ne muče previše izborom.
