Objavljeno 1. avgusta 2012. godine
Šta to, danas, imamo u našoj zemlji? Imamo
novoizabranog premijera, koji je, ujedno, i ministar policije. Veoma zgodno,
imajući u vidu da su u zemlji policijske snage daleko obučenije od vojnih; ukoliko
izuzmemo Specijalnu brigadu VS, mada
su uslovi za obuku daleko bolji u Žandarmeriji.
S' druge strane, imamo ministra odbrane koji je i sekretar Saveta za
bezbednost, koji vrši kontrolu nad radom svih obaveštajnih i kontraobaveštajnih
službi u Republici. To je ona čuvena promena Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije[1],
gde se daje ovlašćenje predsedniku Republike da imenuje sekretara Saveta.
Predsednik je i po starom Zakonu
imenovao sekretara Saveta, imenujući šefa kabineta, s' tim što je po starom Zakonu bilo nespojivo da tu funkciju
obavlja član vlade. Osnova je bila u toj nespoivosti. Ovo potkrepljuje priču o
licemerstvu Tomislava Nikolića koji je izborom za predsednika Republike dao
ostavku na stranačke funkcije i proklamovao sebe „predsednikom svih građana“, a
sa druge strane jedno od najodgovornijih
predsedničkih ovlašćenja, kontrolu obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi,
delegira svom stranačkom nasledniku.
Dakle,
imamo vladu u kojoj je predsednik ujedno i ministar policije a potpredsednik,
ujedno najjači lider među koalicionim partnerima, ministar odbrane i sekretar
pređašnje pomenutog Saveta.
U teoriji policijske
države navodi se država koja se ne libi da upotrebi monopol fizičke
prinude, kako bi učvrstila svoju dominaciju nad građanstvom. Da li je to jedini
kriterijum koji može da okarakteriše policijsku državu. Pravo je pitanje, za koje potrebe je državi potrebna Žandarmerija? Ministarstvo unutrašnjih poslova kaže da je Žandarmerija oformljena radi suzbijanja terorizma, održavanja javnog reda i mira i pružanja pomoću u vanrednim situacijama. U svakom slučaju, borba protiv terorizma nije baš najstabilniji razlog; s obzirom da policija ima Protivterorističku jedinicu (PTJ) i Specijalnu antiterorističku jedinicu (SAJ), koje nisu u sastavu Žandarmerije. Povrh toga i vojska ima antiterorističke jedinice u sklopu Specijalne brigade VS. Održavanje javnog reda i mira je oblast u kojoj se Žandarmerija pokazala najviše puta. Da li joj je za to potrebno teško naoružanje?
Da li je ovo svesno
jačanje policijskih jedinica i
akumulacija moći u vodećim liderima, predstavlja pretpostavku da se ta moć
koristi za demonstraciju moguće aktivnosti policije naspram, eventualno,
pobunjenog građanstva? Da li se pretpostavka upotrebe policije u razbijanju
demonstracija ili nekog šireg bunta, može uzeti kao osnov da se jedna država
okarakteriše kao policijska? - A u zemlji zaista postoji potencijal za izbijanje nereda širih razmera; za šta je jedino sistem odgovoran. - Ja smatram da mora! Kako bi se inače u jednoj pravnoj državi, makar i u onom neoliberalnom smislu, moglo pravdati ovo preuzimanje vojnih zaduženja od strane policije.
Inače je i za mnogo manje demonstracije država izvodila Žandarmeriju na teren. Setimo se slučaja u Kragujevcu, kada
je fabrici Jura (Yura) dat plac koji je formalno-pravno bio u vlasništvu nekolicine
građana. Žandarmerija je opkoljavala plac dok su izvođači radova montirali
fabričku zgradu. Šta bi bilo ukoliko bi građanski bunt bio širih razmera od
desetine gnevnih građana naoružanih pogrdnim rečima? Da li bi se država, ili možda preciznije rečeno elita, prihvatila svog prava na monopol fizičke prinude?
Imamo, dakle, pravo države na monopol fizičke prinude, koji se manifestuje policijskom represijom, u krajnjem slučaju; imamo jako oružije, razvijene policijske jedinice; i, na posletku, nedostaje samo volja da se, u slučaju potrebe, taj monopol fizičke prinude i iskoristi. Kao u lošim američkim filmovima o nuklearnom ratu; sve je spremno, samo da se pritisne crveni taster.
 |
| Pripadnici Žandarmerije |
Policija
|
Vojska
|
|
Broj zaposlenih lica
|
46.1261
|
30.0002
|
Prosečna plata
|
56.000,00 din
|
43.480,00 din
|
1- 46.126 zaposlenih u MUP-u od čega 27.408 uniformisanih lica, od čega 3.734 pripadnika Žandarmerije
(što je prema vojnim
standardima u rangu omanje brigade),
265 pripadnika SAJ-a i 215 pripadnika PTJ-a.
2- Krajnji cilj profesionalizacije vojske
je 30.000 profesionalnih pripadnika i pripadnica Vojske Srbije.
[1]3. stav 7. člana ovog Zakona, „Šef kabineta predsednika Republike je sekretar Saveta po položaju.“,
zamenjen je stavom „Sekretara saveta imenuje i razrešava predsednik Republike“. (Sl. gl. br. 116/2007 i 72/2012.)
