.

Hitan poziv HDP na internacionalnu solidarnost

Turska sve više zalazi u građanski rat. Politika nasilja je eskalirala od izbora 7. Juna vođenih od strane privremene vlade AKP. Danas, mirovni i pregovarački proces između PKK i turskih vlasti došao je do zastoja i rat je ponovo počeo.

HDP (Halkların Demokratik Partisi) -
Narodna demokratska partija
Samo poslednjeg meseca, ozbiljni okršaji desili su se u mnogim kurdskim gradovima kao Silopi, Lice, Šemdinli, Silvan, Juksekova i Cizre gde je civilno stanovništvo ciljano od strane državnih snaga. Desetine civila, gerilaca i članova državne bezbednosti poginuli su u sukobima. Od 24. Jula, AKP-ova privremena vlada nije napadala položaje ISIS kao što tvrdi, već Kandilske planine na teritoriji Kurdistanske regionalne vlade, takođe napadajući Kurde, demokratske snage, demokratsku politiku, civile, žene i opoziciju kao celinu u Turskoj.

Minimalna zarada i radnički pokret u Srbiji

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 26. jula 2015. godine

Vlada Republike Srbije povećala je minimalnu cenu rada sa 115 na 121 dinar po radnom satu. Ovo je vest stara pola godine. Međutim, iako tema nije sveža ipak je aktuelna. Odluka o povećanju minimalne cene rada doneta je novembra prošle godine, a stupila je na snagu 1. januara 2015. godine.

Kako su ondašnji mediji izveštavali, ceo postupak povećnja minimalne cene rada pratile su izjave sindikata i poslodavačkih organizacija. Dok su sindikati negodovali jer nije prihvaćen njihov predlog za povećanje na 137,9 dinara po radnom satu, privatnici su negodovali jer smatraju da nije bilo uslova za ma kakvo povećanje, uprkos tome što je minimalna cena rada bila nepromenjena još od marta 2012. godine. 

Panika i bankrot „smirenih“ levičara

Napisala Nina Hristu

Prenosimo status drugarice Nine Hristu, članice Komunističke tendencije Sirize, povodom najnovijih dešavnja u Grčkoj.

Dobro jutro, moji drugovi i saborci!
Mračan dan se nadvio nad Grčkom.
Nažalost, nedostatak ispravne analize i dugoročne perspektive vodi neke ljude ka tome da se nakače na usne premijera koji uporno negira stvarnost. Ovo čini da se drže za njegove govore u Parlamentu, govore koji su toliko apstraktni i natopljeni patetikom da me to plaši. To je izazvalo toliku konfuziju i toliki zamor u svima nama da smo svi počeli da se ponašamo kao da imamo bipolarni poremećaj.
Cipras želi da brani svoje odluke, a ne može. I da, slažem se ja da razni ljudi na levici nemaju predstavu o tome kakve su alternative dostupne ovom ropstvu koje nam nameću naši "partneri". Ali za sve one koji emocije stavljaju ispred logike i brane Memorandum jer je "levi", a ne "desni" memorandum, moram reći da mi zaista niste uspeli pokazati fundamentalnu razliku između ova dva.

Na Dan pobede

Napisao Filip Šaćirović
Objavljeno 9. maja 2015. godine

Svim drugovima i drugaricama želimo srećan 9. maj, Dan pobede nad fašizmom!
"Fašizam je diktatura krupnog i finansijskog monopolnog nacionalnog kapitala i poslednje je oružje buržoaske kontrarevolucije protiv neposredne opasnosti proleterske revolucije." (Pavluško Imširović)
Fašizam je, dakle, neodvojiv od kapitalističkog građanskog društva i to građanskog društva koje se nalazi u krizi, koje je nesposobno da ponudi bilo kakve ustupke radnim masama. Umesto politike reformi i ustupaka iz perioda kapitalističkog privrednog uspona, koja je karakteristična za socijaldemokratiju, fašizam nudi homogenizaciju ispod nacionalnog barjaka služeći se malo manje dizanjem nacionalističke opijenosti, a mnogo više golom i brutalnom silom Države. U ime nacionalizma i "nacionalnog interesa", Adolf Hitler je, odmah po dolasku na vlast, 1933. godine, preduzeo sveobuhvatan proces privatizacije državne imovine, čime je kratkoročno gledao da popuni zjapeće rupe u državnom budžetu Nemačke, kao i da otplati dugove svojim predizbornim sponzorima iz redova nemačkih kapitalista.

Ne nasedajmo na provokacije

Napisao Filip Šaćirović
Objavljeno 28. aprila 2015. godine

Ovo ludilo u Zvorniku se baš „slučajno“ dešava baš kada politička elita i „međunarodna (čitaj: imperijalistička) zajednica“ gube kredibilitet i kada se postavljaju socijalna pitanja u prvi plan.

Terorisati su uvek očajnici okruženi policijskim agentima. Ko zna ko je i zašto tačno baš tog blentavog klinca uputio da puca u policiju i pogine bez rime i razuma, valjda da bi bio šehid, a ne blentavi klinac (prema dosadašnjim informacijama iz medija). Da li bi ovo bio prvi put da su dva života žrtvovana radi političkopropagandnog efekta?

Ko o čemu, liberali o zlu

Napisao Filip Šaćirović
Objavljeno 12. novembra 2014. godine



Ko o čemu, liberali o zlu - gori su od fratara što se bave egzorcizmom...

Govoriti o fašizmu kao o „neuporedivom zlu“ znači mistifikovati ga i ograditi ga od bilo kakve analize - to upravo znači zaštititi kapitalizam od dovođenja u vezu sa fašizmom, a potom upravo i graditi kulturu slepila na fašističku pretnju. Kada je fašizam tako elegantno odbačen, kao mistično čudovište ispod istorijskog kreveta, onda nikakvo čudo nije da on biva tretiran kao bapska priča za plašenje male dece. Jer ako je fašizam „najveće i neuporedivo zlo“ i ako tu sva diskusija staje, onda naravno da nije realno očekivati da se takvo mistično biće iz dubina Hada javlja u realnom životu, kao posledica realnih društvenih odnosa - ništa više nego što je realno očekivati da na vlast dođe Babaroga u koaliciji sa Voldemortom. Obavijanje nacifašizma sa polovine XX veka mističnim mrakom je dovelo do toga da svaki današnji fašizam zaista deluje svetlije, posebno onda kada odgovara interesima krupnog kapitala. Fašizam je jedno od glavnih oružja buržoazije i ona će se njime služiti kad god procenjuje da će tako uspeti da slomi organizovanu radničku klasu i potre tekovine radničkih borbi.

Na Jugu ništa novo: Bez dugoročnog plana radnici će biti samo kolateralna šteta tranzicije

Napisao Dule Marinković
Objavljeno 11. septembra 2014. godine
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Poznata je već priča o borbi bivših radnika nekadašnjih jugoslovenskih industrijskih giganata iz Niša. O tome je u više navrata pisala Klasna borba. (ovde)

Već deceniju unazad bivši radnici pišu dopise, tužbe, organizuju okupljanja itd. Tim su se povodom okupili i danas ispred zgrade kancelarije gradonačelnika Niša, verovatno se ni sami ne nadajući da će na tom skupu dobiti ikakvu novu informaciju.