Napisao Dule Marinković
Objavljeno 20. maja 2012. godine
Izbori su završeni. Desilo se nešto što niko nije očekivao. Niko u državi neće imati apsolutnu vlast. Pa da li je to moguće? Kohabitacija na vidiku. Zar je to razlog da bilo ko diže paniku i situaciju naziva, ni manje ni više nego, politički zemljotres.
Objavljeno 20. maja 2012. godine
Izbori su završeni. Desilo se nešto što niko nije očekivao. Niko u državi neće imati apsolutnu vlast. Pa da li je to moguće? Kohabitacija na vidiku. Zar je to razlog da bilo ko diže paniku i situaciju naziva, ni manje ni više nego, politički zemljotres.
Dve partije centra su se utrkivale ko će dobiti predsedika. Koja god da je pobedila situacija se ne bi menjala. Sve bi bilo na svom mestu. Vuk sit, ovce na broju. Srbija je ostala na istom putu, a to je bilo sigurno i pre drugog kruga predsedničkih izbora. To je, zapravo, bilo sigurno i pre opštih izbora, 6. maja. Dok polovina glasača u euforiji pozdravlja novog predsednika, a druga polovina "nariče"; MMF ravnodušno dočekuje novog posrednika između naše opšte propasti i njihovog opstanka. MMF bi u svakom slučaju bio na dobitku. Tajkuni? I oni bi bili na dobitku. Eventualno će doći do smene buržoazije, koja se kod nas benigno naziva elita; i to samo u slučaju da ne bude kohabitacije. Ukoliko kohabitacije ipak bude, elite će se lako dogovoriti oko podele plena. Oni bar govore istim jezikom.
Prave levice nigde. Fašistička desnica se organizovala i sad glumi žrtvu. Centar? On je, manje-više, čvrsto na svom mestu.
Ako se ovo može nazvati političkim zemljotresom, šta bi onda tek bilo da su fašisti uzeli vlast?
